Iskorišćenost kapaciteta znači ostvareni output cost centra u odnosu na planirani output, izražen u jedinicama outputa ili u standardima učinka dotičnog cost centra

Primer

• Fabrika planira proizvodnju od 10.000 tona metalnih odlivaka. Fabrika je proizvela 8.000 tona. Iskorišćenost kapaciteta je 80%.
• Human resources sektor planira da zaposli 50 ljudi godišnje. Sa druge strane zaposlili su 30 ljudi. Iskorišćenost kapaciteta je 60%.
• Ja sam planirao da napišem 10 stranice knjige. Danas sam napisao 11 stranica i stepen korišćenja kapaciteta je 110%.

Capacity utilisation se skraćeno označava sa CU. U samom obračunu ovo iskorišćenje kapaciteta se meri ručno ili kompjuterski pomoću instrumenata osmišljenih tako da prikupljaju podatke o outputu, što je opšte poznato kao prikupljanje operativnih podataka. U planiranju postoje dve mogućnosti za utvrđivanje planiranog iskorišćenja kapaciteta cost centra:

1. Planirano iskorišćenje kapaciteta može da se izvede na sledeći način: počev od proizvodnog programa, tražnja za kapacitetima za svaki proizvod koji treba da se proizvede i za njegov odgovarajući cost centar izvodi se iz specifikacije materijala BOM Bill Of Materials i operativnih planova routing. To daje planirano iskorišćenje kapaciteta za taj cost centar (u smislu outputa koji traži tržište).

Primer

Fabrika je dobila od sektora prodaje da se planira prodaja od 10.000 tona. Pošto fabrika već ima zalihe od 1.000 tona, menadžment je odlučio da planira proizvodnju od 9.000 tona.

2. Planirano iskorišćenje kapaciteta može da bude i prognozirano. U firmama koje su više usmerene na ugovore (građevinske kompanije, projektne kompanije...) nije moguće izvesti podatke o planiranom iskorišćenju kapaciteta direktno iz proizvodnog programa, jer u fazi planiranja veličine ugovora može da se odredi samo približno, pri čemu su nedostupni podaci kao što su set-up vreme, vreme čekanja, reprogramiranja i obrade. U ovom slučaju planirano iskorišćenje kapaciteta se prognozira na osnovu prošlih podataka (slični projekti). Ti podaci mogu da budu: kombinacija miksa prodaje, iskorišćenje kapaciteta iz prethodnih godina, prosečan broj zaposlenih po cost centru, proizvodni miks iz prethodnih godina, odnos fakturisanog učinka i mašinskih sati, broj sati rada zaposlenih koji su ostvareni u prošlosti itd.

Primer

Građevinska kompanija je ugovorila posao izgradnje stambenog bloka od 10.000 m². U prošlosti, kompanija je imala sličan projekat gde je bilo potrebno 250 ljudi za projekat. Novi projekat je 20% komplikovaniji (specifičan teren, uslovi rada i sl.) i menadžment planira da će biti potrebno 300 ljudi za 10.000 m².

Planirano iskorišćenje kapaciteta je osnov za izračunavanje planiranih stopa troškova (tarifa) cost centra, jer se ne prodaje instalirani output (teoretski kapacitet) već proizvedeni output.

Primer:

Planirana je proizvodnja 6.000 tona metalnih odlivaka dok je ukupni kapacitet fabrike 10.000 tona. Planirani su troškovi od 300.000 EUR za cost centar Održavanje. Planirana stopa troškova za cost centar se računa na planiranu proizvodnju, a ne na instalirani kapacitet. Stoga stopa troškova iznosi 50 EUR/toni i dobijena je po formuli  300.000 EUR : 6.000 tona. Iznos od 50 EUR/toni se zove i tarifa (cost rates).