CFC je jedna vrsta obračunskih ili fiktivnih troškova. Oni su često oportunitetni troškovi, tj. troškovi koji se javljaju od izgubljenih mogućnosti da se zaradi kamata ili prihod. Obračun CFC je karakterističan za nemački controlling. Najpoznatiji CFC su:

• CFC amortizacija
• CFC kamata na zalihe i kamata na kupce
• CFC zarada vlasnika
• CFC troškovi upravljanja rizikom

Primer

• Realna amortizacija u kompaniji je 100.000 EUR. Međutim, vlasnik zahteva da se obračuna amortizacija u iznosu od 120.000 EUR. Razlika od 20.000 EUR se koristi „za svaki slučaj“ odnosno kao rezerva. Iznos od 120.000 EUR se zove „calculated fixed costs“ ili skraćeno CFC.
• Kompanija ima Zalihe od 1.000.000 EUR. Menadžment zahteva da se interno obračuna kamata 5% na zalihe i iznos od 50.000 EUR se računa u cenu koštanja. I ovo je jedna vrsta rezerve za kompaniju.

Cilj upotrebe CFC je da se prikaže realna slika i da se stvore rezerve kod kompanije. Na primer, ako je osnovno sredstvo 100% amortizovano onda bi trošak amortizacije bio nula. To bi značilo da kod pravljenja prodajne cene ne bi zaračunavali amortizaciju tj. amortizacija bi bila nula. Takođe, to bi automatski značilo i nižu prodajnu cenu. Zato se umesto knjigovodstvene amortizacije koja je nula (u ovom slučaju) uzima CFC amortizacija. CFC amortizacija je uvek veća od knjigovodstvene i ona se računa na replacement value (zamenska vrednost osnovnog sredstva).

CFC nije dopušten po IAS i US GAAP za eksterno izveštavanje, kao i za zvanične izveštaje. CFC se koristi isključivo za interne izveštaje za potrebe menadžmenta. Jedan od tipičnih slučajeva upotrebe CFC je planiranje prodajne cene.