DIO pokazuje koliko se dana zalihe zadržavaju u kompaniji. Postoje četiri vrste zaliha inventories:

• Sirovine
• Poluproizvod
• Gotovi proizvodi
• Roba

Formula za DIO je:

Ako je trgovinska kompanija onda je formula za DIO:

DIO se izražava u danima (na primer: 16 dana). DIO treba da je što niži.

 

DIO se može računati na dva načina:

• Korišćenjem zvaničnih bilansa i vrednosnih podataka (EUR, RSD)
• Korišćenjem internih knjigovodstvenih podataka i količina (kg, HL, komadi)

 

Kod korišćenja zvaničnih bilansa često postoji problem šta da se stavi u imenilac, odnosno u donji deo formule.

• Kod trgovinske kompanije u imenilac ide COGS Cost Of Goods Sold (nabavna vrednost prodate robe)
• Kod proizvodne kompanije možemo da stavimo COGS ako je kompanija napravila Bilans uspeha po metodi cost of sales. Ako je kompanija napravila Bilans uspeha po metodi cost summary onda ne možemo da dobijemo tačan DIO, već samo približan
• Kod uslužne kompanije ne možemo da izračunamo DIO, već samo da približno procenimo. Doduše, uslužne kompanije obično imaju male zalihe.

 

Kod interne računice controlleri često koriste podatke iz magacinskog poslovanja. U tom slučaju koriste se količinske vrednosti (kilogrami, HL, komadi) i tu ne postoji uticaj promene nabavne cene. DIO se može računati i u kraćem periodu (npr. 31 marta).

    DIO zavisi i od delatnosti kompanije.

• Proizvodnja ima tri vrste zaliha (sirovine, polu-proizvodnja, gotov proizvod) i obično je DIO visok. Primer: Železara 73 dana.
• Trgovina ima robu i obično je DIO nizak. Primer: Maloprodaja hrane 26 dana.
• Uslužne kompanije obično nemaju zalihe ili su zalihe vrlo niske. Primer: Telekom kompanija 5 dana.

 

Pored DIO koriste se i sledeći racio brojevi:

• Koeficijent obrta
• Koeficijent obrta na 30 dana
• Zalihe %

Svi ovi racio brojevi govore o upravljanju zalihama samo na malo drugačiji način.

 

Koeficijent obrta se dešiniše kao:

Koeficijent obrta treba da je što viši.

 

Koeficijent obrta na 30 dana se definiše kao:

Ovaj racio je isti kao i prethodni, samo što on govori o obrtu zaliha na mesečnom nivou. Ovaj koeficijent se često koristi u maloprodaji (Maxi, Mercator). Ovaj koeficijent treba da je što viši.

 

Zalihe % se definišu kao:

ili kao

Zalihe% treba da su što niže.

 

Kod analize zaliha postoje i specifični slučajevi:

• Neke kompanije imaju izrazito sezonske zalihe (šećer, kukuruz...) i koje se prave u kratkom vremenskom periodu
• Neke zalihe imaju tendenciju rasta ili pada u kratkom periodu (nafta, gas i sl.) i ponekad se namerno prave veće zalihe od potrebnih
• Neke zalihe imaju izrazito kratak rok upotrebe od nekoliko dana (mleko, hleb, sveže meso, voće)
• Neke zalihe imaju dugačak rok upotrebe (lekovi od 3 godine)
• Neke zalihe imaju izrazito dugačak proces proizvodnje tj. postoji visok iznos proizvodnje u toku (proizvodnja zgrada, proizvodnja auto-puteva)
• Neke zalihe su berzanska roba (kafa, kakao) i cena i dostupnost zaliha se menja svakodnevno