Pre no što se napravi profit, prvo moraju da se pokriju troškovi osnovnih sredstava unetih u firmu. To održavanje sredstava se vrši procenom amortizacije. Pošto osnovna sredstva tehnički zastarevaju ili postaju skuplja za zamenu zbog inflacije, mora se postaviti pitanje šta treba smatrati osnovnim sredstvima. U zemljama nemačkog govornog područja, trgovinski i poreski zakoni određuju da je ono što predstavlja osnovna sredstva ustvari nabavna vrednost.

Ali takvo razmišljanje nema mnogo smisla za preduzetnika. Jer, ako sredstvo treba da se zameni po većoj ceni od istorijske nabavne cene, onda taj preduzetnik nema mogućnost, ukoliko je amortizovao samo nabavnu vrednost, da po istoj ceni povrati potencijal učinka koji je sredstvo ranije imalo. Iz toga sledi da se za interne svrhe amortizacija zasniva na trošku zamene sredstvom slične vrednosti koje može da ostvari sličan učinak, što dovodi do utvrđivanja ukalkulisane amortizacije CFC. Budući da je u slučaju sredstava koja imaju dug vek upotrebe nemoguće prognozirati cenu zamene, to se u praksi rešava primenom amortizacije na osnovu toga kolika je sadašnja vrednost sredstva (obračun na bazi inflacije). Sadašnja vrednost je iznos koji za konkretno sredstvo treba danas platiti na tržištu.

Primer

Kompanija ima mašinu glodalicu koju je kupila pre 5 godina za 1 mEUR. Procena je da će mašina trajati 10 godina i amortizacija je 100.000 EUR. Sa druge strane, gazda kompanije zna da sa 100.000 EUR godišnje ne može da opet obnovi mašinu. Procenjena nova vrednost osnovnog sredstva je 1.200.000 EUR. On traži od controllera da unese iznos amortizacije od 120.000 EUR u interni obračun troškova. Iznos od 120.000 EUR odražava realnu vrednost amortizacije, računatu na sadašnju vrednost novih osnovnih sredstava.

Iznos od 120.000 EUR neće se prikazivati u zvaničnim izveštajima, ali će biti prikazan u internim controllerskim izveštajima.

Za detaljnije objašnjenje ovog pojma pogledaj CFC Calculatory Fixed Costs