Google+ vs Facebook

Dok @google gaji ovce i proizvodi struju za svoje farme servera i dok Srbija čeka kršten Zakon o oglašavanju (ako online bude oglašavanje uopšte regulisano, častim SVE koji ostave komentar ispod članka), barem u nečemu ovaj deo sveta ne kasni.

Za sada je nepoznat  udeo građana Srbije u širenju zaraze zvane Google +, a zaključno sa prošlom nedeljom cca 10 miliona korisnika pristupilo je ovom servisu (Google kaže društvenoj mreži, ali istina je da je to obična aplikacija). U čemu je stvar? Nije baš da je Google otkrio segmentiranje prijatelja po grupama, isto ovo postoji i na Facebooku.  Reč je o lakoći upravljanja, odnosno tzv. „usability“-ju,  detalju koji određuje funkcionalnost sajta iz ugla korisnika.

Da biste segmentirali prijatelje na Facebooku potrebno je ipak malo mozga – da uđete u listu prijatelja, formirate grupu, dodelite joj zabrane i popunite imenima. Kunst je u tome što prvo popunjavate imena i dajete naziv grupi, pa tek potom smišljate šta oni ne treba da vide. Ovo unosi dodatnu zabunu:  recimo da ljudima koji su se nedavno priključili na Facebook i ne razumeju platformu odnosno još ne gaje naviku komuniciranja sa online prijateljima rešite da zabranite da vide da se igrate.  Potom ekipi sa posla stavite istu tu zabranu (prirodno).  A onda promenite posao, i na njemu se nalazi vaš prijatelj koji zajedno sa vama uživa u Zynga igricama. Ovde segmentacija prestaje da bude moguća bez da ukinete sve grupe i počnete ispočetka, a za to realno niko nema vremena. Čak i ako ne gajite neopaganski strah od računara i ako ste se Facebooku priključii tokom 2008. godine kada i svi ostali,  segmenti  vam se svakako gomilaju  a gafovi sa preraspodelom ovlašćenja su izvesni.

Kod Google+ ne dodeljujete zabrane kao kod facebooka (da ne vide vaše aplikacije, slike, ili ko vas je tagovao). Umesto toga formirate grupe kontakata prema vrsti odnosa koji gajite: porodica, prijatelji, poznanici i oni koje samo pratite.  Sa tehničkih termina (poput kod autora članka najkorišćenijeg menija za zabrane: games and apps settings) Google je skliznuo u prirodna načela, ona ljudska i normalna, kao što i u svakodnevnom životu predstavljamo jedni drugima ljude koje volimo i poznajemo, volimo a ne poznajemo, poznajemo i ne volimo, ne poznajemo ali su nam zbog nečega interesantni. Stepen bliskosti koji važi za govor u svakodnevnom životu kod Google + važi i za deljenje sadržaja. Podrazumevana vrednost je da niste marketer i da želite da delite privatne stvari. One za koje poznanici ne treba da znaju. A ovakva je većina korisnika interneta.

Ukoliko vas je život naveo na web  poslovanje, iako niste sasvim zaboravli na pojam privatnosti, verovatno vam je daleko  interesantnije da ne diskriminišete ljude prema stepenu bliskosti jer su sadržaji koje delite ionako od opštije vrednosti. U skladu s tim, delite manje slka sa porodičnih slavlja, a sa putovanja birate one reprezentativne. Vaš hard disk pati, a stan vam se puni CD-ima. Kao posledica nedostatka vremena, postali ste, hteli-ne hteli, ekstrovertni do krajnosti: požaliti se na Facebooku među hiljadu prijatelja da ste se ubucili jednostavno nema cenu. Naročito ako ste zrela osoba i znate da ogovaranje ide u rok službe. Nagrada od ove vrste intimiziranja sa online populacijom daleko prevazilazi štetu nastalu od onih koji vas, čak i kada vas ne sreću uživo, svakako tračaju.

Ukoliko ste nedavno pristigli na web jer su vam na poslu objasnili da treba da otvorite nalog na Facebooku,  vrlo je verovatno da se ustežete od deljenja sadržaja i to šta se pojavljuje na vašem zidu prepuštate drugima- neko vas je pozdravio, tagovao, poželeo dobrodošlicu, ili koristio neku od mnogobrojnih kviz aplikacija. Šta leži u korenu ustezanja od deljenja pravih sadržaja, onih koji vas interesuju, ljute, raduju, onih koji govore nešto o vama?

Vrlo često po sredi je puki nedostatak vremena. Ali isto tako i strah od obacivanja. Opravdano je pomisliti da se ono što delite neće svima svideti. Suština je u tome kako reagujete na to, da li ste svesni da je nemoguće biti jednako drag i interesantan svima, ili oklevate da kažete šta mislite u miljeu gde ne ljude raspoznajete samo po sličicama i gde su oni daleko od vas. Opravdano je i svrsishodno znati da postoje ljudi koji će vam online sasuti nešto što, da su vam nadohvat ruke, nikako ne b smeli. Pitanje je samo da li takve ljude gajite u svojoj okolini. Kakav god da je odgovor, imajte u vidu da je to vaša odluka – neko je poslao zahtev, drugi je morao da prihvati. Neko je zaboravio da stavi ograničenja, itd.

U Srbiji nenaviknutoj na pojam privatnosti gde vas svaka baba pita kada ćete se udati, a kolege ne prezaju od komentarisanja nekog vašeg nedostatka pod krinkom zabrinutosti, razumljivo je što se dobar deo zaposlenih, recimo u medijima, oseća kao u klopci – kolege koje im ne prijaju nisu „frendovali“ na Facebooku, ali i izostanak slanja zahteva za prijateljstvo tumači se kao poruka.  Ukoliko se sprijatelje preko Facebooka omogućiće stalan dotok materijala za šikaniranje. Odnosno, moraće da se autocenzurišu. Ovakvim ljudima niko ne zavidi, a nažalost ima ih mnogo (previše).

• Manji broj prijatelja
• Grupe podeljene po stepenu bliskosti
• Opcija da prate samo onaj sadržaj koji delite javno (potrebno je da ih ne dodate ni u jedan krug)

Facebook nije uspeo u onome u čemu je Google prvi na svetu - u organizaciji informacija.  Sve što se nalazi kod google + u tehničkom smislu postoji i na Facebooku, ali je propust tima Marka Zuckerberga bio u pristupu – tehički termini, pravila privatnosti i čest redizajn korisnicima unose nesigurnost oko toga šta sve mogu da rade na toj platformi. S druge strane , Google je tradicionalno imun na pojam zaštite privatnosti: kada god se dogodi integracija nekog novog sistema u Google, defaultna podešavanja su takva da je sve javno.  Facebook ovim stvarima ne manipuliše, već se zadržava u domenu preporuke šta bi trebalo da je vidljivo ljudima koje poznajete i ljudima koje ne poznajete.

Sa Google servisom nikada niste sigurni, recimo ako ste koristili Picassa pre nego što se dogodila akvizicija u Google Inc, primetili ste da je ono što je bila nezavisna platforma za deljenje fotografija sada postala dostupna svim vašim gmail kontaktima. Pa ste to, možda, ograničili. Kada ste pristupili google + morali ste primetiti da već drugi put vraćate Picassa servis na ’privatno’.  Uzimajući u obzir prethodne neuspehe koje je Google imao sa pripajanjem prešarenog Orkut, i kreiranjem spektakularno neuspešnog Google Wave, i nešto manje lošeg Google Buzz,  treba im odati priznanje za upornost.

Svim onim korisnicima koji se sada uključuju u aktivno korišćenje društvenih mreža. Ovo „sada se uključuju“ nipošto nije vrednosni sud: svakom konsultantu se nekada desilo da potroši poprilično vremena na edukaciju klijenta, a on potom ode kod konkurencije.  Isto je i sa društvenim medijia, ekstenzivna priča o upotrebi i benefitima ima rezultat, jedino što on ne zavisi od onoga ko ju je plasirao već od tajminga kada je ideja o upotrebi sazrela. Google + je nov  i to je prednost. Bez sumnje većina ljudi se oseća bolje kada se od početka uključe u servis koji je nov svima, pa i njima, nego ako dolaze na „tuđu teritoriju“ gde postoji zilion pravila i društvenih kodeksa koje moraju da savladaju kao kod Facebooka.  Takođe, oni kojima je Facebook prenaporan zbog ogromne količine informacija, sada sa Google + stekli su utisak da je ovom mrežom lakše upravljati. Iako je ovo varka jer samo je pitanje vremena kada će vas svi koji su vas dodali na Facebooku dodati i ovde, i dalje imate na raspolaganju razumljive opcije podele ljudi na porodicu,prijatelje i ostalo.  Ono što je mana je što nema rubrike „klijenti“, no dobro...

Definitivna prednost u ovom trenutku koju ima Google + je u tome što video pozivi funkcionišu solidno. Ako niste korisnik Skype ovo vam mora prijati. Facebook je požurio da napravi sličnu stvar i doda postojećem četu koji je po statistikama upotrebe masovniji nego gTalk, ali za sada su rezultati predmet podsmeha (pogledati strip iz Mashable)

Što se brendova i marketinga tiče, marketing će svakako naći načina da angažuje zajednicu i dostavlja poruke koje želi, ali Facebook je ovde i dalje kralj – vrednost koju fan stranice imaju nijedna Google aplikacija neće stići. Jednostavno zato što je došla suviše kasno. Takođe, prema Foresteru, najbezvredniji korisnici interneta su oni koji samo posmatraju. Nadajmo se da će Google + ovo uspeti da promeni – ovakav masovan input za promenu navika oko  deljenja sadržaja, makar diskutabilan i pomalo danajski, marketingu i PR-u ne može da ne prija.