EBITDA po delatnostima

EBITDA se razlikuje po delatnostima.

• Trgovina (< 10%)
• Proizvodnja (10% - 20%)
• Usluge (nekada i po 40%-50%)

EBITDA se analizira kao % od prodaje (EBITDA/Sales ili EBITDA/Prodaja).

EBITDA je skraćenica od Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization.

Primer: Kompanija NELT ima sledeći Bilans uspeha za 2005 godinu (000 dinara). .

Prodaja (Sales) 11.531.796 - Nabavna vrednost prodate robe (COGS) -9.449.520 Bruto marža 2.082.276

- OPEX (Operating Expenses) -1.163.693 E.B.I.T.D.A. 918.583

EBITDA% je 8.0% od prodaje (918.583/11.531.796)

Zašto se EBITDA razlikuje po delatnostima? Zbog sira i krompira. Ponekad me nerviraš sa tolikim pitanjima :) EBITDA se razlikuje jer se pre svega razlikuje BRUTO MARŽA po delatnostima.

Primer tri klasična bilansa (trgovina, proizvodnja, usluge).

Ovo je primer klasičnog bilansa za trgovce, proizvodnju i uslužne kompanije. Naravno, često kompanije imaju i drugačije iznose u odnosu na ove.

I, šta je pisac hteo da kaže?

Ako trgovac ima Bruto maržu od 20% (20/100) onda će on teško imati višu EBITDA od 20%, zar ne? Prosto kao pasulj.

Dakle, trgovci imaju nižu maržu pa samim tim imaju i manju EBITDA.

Proizvodnja/Usluge obično imaju višu bruto maržu, pa samim tim i višu EBITDA. Kakav zaključak!

A da li svi trgovci imaju bruto maržu do 20%?

Ne. Bruto marža kod trgovaca je obično do 0% do 20%, ali ima i trgovaca sa 50% bruto maržom. Wauuuu... to deluje primamljivo. Pa i jeste. Lepo je biti trgovac i imati visoke bruto marže.

Kompanije koje se bave modom obično imaju visoke bruto marže - 50 do 60% (fashion, butikaši -Fashion Co, Delta Sport, Đak, N Sport...). No, ove kompanije su više izuzetak nego pravilo. A pravilo je: trgovci imaju nižu bruto maržu, obično < 20%.

A zašto proizvodnja ima višu bruto maržu (40%...)? Zbog sira i ... Zamisli proizvodnju soka (Nectar, Fresh & Co, Fruvita..). Kada se sok proizvede, on mora da se i proda. E, da bi se prodao, moraju postojati tri veoma snažna troška:

• 1.Trošak marketinga. To je valjda svima jasno. Postoji ATL (above the line) i BTL (below the line). Pogledajte objašnjenje za ove dve vrste troška.

• 2. Trošak distribucije. Tu je kvaka. U Srbiji postoji 30.000 prodajnih mesta (hipermarketi, supermarketi, prodavnice, STR, HoReCa, benzinske pumpe...). Da bi imali robu na 30.000 mesta, treba vam dosta prodavaca (200-300). Zamislite koliko koštaju ti prodavci, njihovo gorivo, kola, oprema, kamioni, avioni...

• 3. Trošak brenda. Izgradnja brenda zahteva dosta novca.

Šta je zaključak? Proizvođač mora da ima visoku bruto maržu (npr. 60%) da bi mogao da finansira troškove marketinga, distribucije i izgradnje brenda.

Da li trgovac može da ima visoku bruto maržu? Naravno, samo je to (uglavnom) teško. Trgovac teško može da DIFERENCIRA robu tj. da joj da DODATU VREDNOST. Npr, ja kada kupujem šećer – meni je svejedno da li ću ga kupiti u Maxiju ili Mercatoru. Šećer je šećer; prodavnica je prodavnica; i teško da će neki trgovac da me natera da platim više baš za njegov šećer. Osim ako ne kreira poseban brend i uživanje kupovine ("šoping").

Gde je najveća EBITDA?

• Telekomunikacija (45%)
• Farmacija (30%)
• Proizvodnja građevinskih materijala (25%)
• EPS (25%).

Gde je najmanja EBITDA?

• Trgovina bilo koje vrste.
• Veleprodaja cigara (2%)
• Veleprodaja FMCG (2%)
• Veleprodaja lekova (2-4%)
• Maloprodaja FMCG (7-8%).

Da li ima negde industrijski prosek po delatnostima?

Naravno, na ovom blogu. Ali, ako ti kažem – moraću da te ubijem... Ovo su zvanični podaci za 2009 godinu. Have a nice day...