Da li su recesije neizbežne i mogu li se predvideti?
Recesija je deo ekonomskog ciklusa koji uključuje ekonomsku kontrakciju.
Recesije su uvek uzrokovane neravnotežama na tržištu, izazvanim spoljnim ili unutrašnjim faktorima. Možemo iskoristiti i Tolstojevu čuvenu izreku o nesrećnim porodicama, recesije su svaka nesrećna na svoj način – kao što ćemo videti u tri studije slučaja istaknute u nastavku.
Recesije često uzrokuju (ili prate) veliki pad cena imovine. Ljudska je priroda da prati čopor, i potrebni su čelični živci da bi ostali u igri kada svi ostali izlaze iz nje. U poslu, mirna ruka i pedantna priprema mogu pomoći da se brod neoštećeno vodi kroz oluju.
U nastavku ćete saznali nešto više o recesiji i konkretnim koracima koje kompanije mogu preduzeti da bi minimizirale uticaj.
Da li su recesije neizbežne?
Da, prema savremenoj ekonomskoj misli. Ranije, tokom 19. veka, većina ekonomista je verovala da su recesije izazvane spoljnim faktorima, kao što su ratovi ili vremenski događaji. Neoklasični ekonomski mislioci razvili su ideju o poslovnim ciklusima, naizmeničnim usponima i padovima ekonomske ekspanzije i kontrakcije. Tvrdili su da recesije počinju na vrhuncu ciklusa, a završavaju se na dnu korita, kada počinje sledeći period ekspanzije. Danas znamo da su recesije uzrokovane neravnotežama na tržištu. Iako ne možemo da znamo kada će doći sledeća recesija, ili koliko će vrednosti biti izgubljeno, prilično je zagarantovano da će pre ili kasnije nastupiti još jedna recesija.
Može li se predvideti recesija?
Recesije se dešavaju - to je samo cena poslovanja u kapitalističkom sistemu. Saznanje kada će se to dogoditi, očigledno, donosi mnogo koristi društvima, preduzećima i pojedincima. Ali predviđanje budućnosti je uvek rizičan i neizvestan predlog. Kako stari vic kaže, stručnjaci su predvideli sedam od poslednja tri makroekonomska događaja. Tržišne neravnoteže koje izazivaju recesiju mogu biti izazvane geopolitikom, ekonomskim ciklusima i mnogim drugim silama. Finansijski sektor je uvek uključen. Recesije obično počinju u jednoj geografskoj oblasti i šire se na drugu. I nažalost, veća volatilnost u poslovnom okruženju postala je nova normala.Kako su različite kompanije pripremljene za neizvesnost?
Kompanije ulaze u periode neizvesnosti — poput ekonomske klime bez presedana posle COVID-19 — sa različitim stepenom spremnosti i zdravlja. Većina spada u jedan od četiri tabora:- Neki su spremni da napreduju. Ova preduzeća imaju relativno stabilnu potražnju za proizvodima visoke marže, lako privlače i zadržavaju talente i imaju jednostavne lance snabdevanja. Iz finansijske perspektive, oni imaju jake bilanse stanja, nisku polugu i mnogo gotovine. Ove kompanije su pravi srećnici.
- Druga kategorija preduzeća je podložnija usporavanju privrede. Ove kompanije imaju komplikovanije lance snabdevanja, manji tržišni udeo zbog novih konkurenata i manje marže zbog inflacije. Ove kompanije mogu da reše reformu.
- Neke kompanije su u znatno gorem stanju i boriće se da prežive recesiju. Ove kompanije imaju bilanse pune dugova, niske gotovinske rezerve i potencijalno veliku izloženost geopolitičkim poremećajima (na primer, ruski rat u Ukrajini).
- Četvrta grupa su novije kompanije koje su se do sada prvenstveno fokusirale na rast i tržišni udeo, a ne na profitabilnost. Izazov za ove kompanije je da se okrenu ka profitu, pošto finansiranje obično presuši u recesiji.
Kako se poslovni lideri mogu pripremiti za sledeću recesiju?
Recesije su kao zdravstveni problemi - u nekom trenutku našeg života, verovatno ćemo se suočiti sa nekom vrstom problema, bilo manjim ili velikim. Što ste zdraviji za početak, veća je verovatnoća da ćete dobro proći. Prema Svenu Smitu, što je posao danas, sutra i u narednom kvartalu zdraviji, to će biti otporniji u padu, jer će imati tampon za nove, neočekivane izazove. Jedan od načina da se pripremite je da odmah obavite neke pripremne radove za sledeću recesiju, kad god ona dođe. To znači planiranje scenarija, sastavljanje strategije upravljanja rizikom, povećanje agilnih procesa vaše organizacije i osiguravanje da vaša organizacija ima solidne ekološke, društvene i upravljačke (ESG) metrike.
Koje su implikacije za ljude kada nastupi recesija?
Preduzeća i institucije imaju odgovornost prema ljudima koje zapošljavaju, kao i prema društvu u celini. Kompanije koje otpuštaju osoblje osetile su reakciju zajednica, kupaca, političara i radnika. „Ne živimo u sistemu u stilu Miltona Fridmana gde ako nemate potražnju, samo otpuštate ljude i tržište će rešiti ono što im se dešava“, kaže Sven Smit. Nasuprot tome, recesija samo pojačava zahtev društva da se preduzeća i vlade vode odgovorno. Štaviše, otpuštanja ne štede nužno onoliko koliko drugi modeli smanjenja troškova. Dvogodišnje istraživanje sa velikim proizvodnim preduzećima u nizu sektora pokazuje da tradicionalne metode smanjenja troškova (poput otpuštanja) štede samo oko 2 procenta troškova, dok digitalni i analitički alati mogu smanjiti troškove za 5 procenata. Ali recesije zahtevaju promene. Jedan od načina na koji kompanije mogu da ispune svoju odgovornost prema svojim ljudima je ulaganje u prekvalifikaciju postojeće radne snage kako bi ispunile zahteve promenjene organizacije.Kako su najotpornije organizacije prebrodile Veliku recesiju?
Prema istraživanju koje je sproveo McKinsey, o tome kako su različite kompanije prošle tokom Velike recesije, neke kompanije su znatno otpornije od drugih. Imali su izražene rezultate i ukupne prinose akcionara. Šta su otporne kompanije radile drugačije?- Kao prvo, fokusirali su se na marže, ili razliku između prodajne cene proizvoda/usluga i troškova proizvodnje. Kompanije koje su pokazale otpornost tokom Velike recesije fokusirale su se na poboljšanje svojih marži tokom recesije proaktivnim smanjenjem operativnih troškova, što su manje otporne kompanije odlagale sve do završetka recesije.
- Otporne kompanije su takođe imale veću verovatnoću da su se oslobodile delova organizacije sa lošim rezultatima, koje su tada bile u mogućnosti da reinvestiraju na načine koji odražavaju nove ekonomske parametre.