Da li treba raditi samo za iskustvo?

U poslednje vreme se sve češće mogu videti oglasi za posao, koji nude radno mesto bez plate (volontiranje). Često to nije navedeno u oglasu, pa kandidati tek nakon što budu primljeni, saznaju da neće primati nikakvu ili vrlo malu nadoknadu. Priznaćete da, čak i kada je ta nadoknada, par hiljada dinara, to se ne može nazvati platom, jer nije dovoljna da podmiri minimalne osnovne potrebe. Uglavnom se takav rad naziva praksom, probnim radom, rad na procenat, volontiranjem i slično. Platu počnete da dobijate tek nakon određenog vremena, i to možda, ako se ispune određeni uslovi. Dešava se i da poslodavci tako mesecima zavlače radnike, koji, na kraju, budu primorani da daju otkaz, a da za svoj rad nisu dobili ni dinara. Naročito su na meti ovakvih poslovnih ponuda mlađe osobe, pošto većinom žive od roditeljskih prihoda, i mogu da sebi priušte rad za samo iskustvo.  

  Pitate se zašto bi neko pristao na ovo? Glavni razlog predstavlja iskustvo. Sve sve što vam poslodavci nude, u takvom aranžmanu, je sticanje dragocenog i vrednog iskustva, koje će vam pomoći u razvoju karijere. Navodno ćete imati šta da stavite u CV. Drugi argument je verovanje da je bolje raditi bilo šta, nego sedeti kući.

Da li treba prihvatiti ovakvu ponudu? Sastavili smo za vas najvažnije razloge za i protiv ovakvog aranžmana.

 1. Iskustvo jeste bitno

Svako iskustvo je nesumnjivo bitno za razvitak karijere. Teorijsko znanje naprosto nije dovoljno. Tehnologija, zakoni i procedure se neprestano menjaju i ono što ste učili u školi pre par godina, može da bude zastarelo. Mnoge veštine se stiču na samom radnom mestu, i to važi za stručne, profesionalne veštine, kao i za  veštine kao što su dobra organizacija, ophođenje sa ljudima, rad na računaru i slično.

U moru kandidata, osobe  bez iskusve i nemaju velike šanse za nalaženje posla. Stoga je svaka nova stavka u CV-ju dobrodošla. I ne samo to, rad sa drugim ljudima, omogućava da steknemo poznanstva, a time i nove kontakte. Već smo rekli da su najbitniji resurs u karijeri upravo kontakti.

 2. Uglavnom su to sumnjive firme

Treba imati u vidu da se na ovakvu praksu odlučuju uglavnom sumnjive firme, ili firme koje loše stoje finansijski. Naprosto im je potrebna besplatna radna snaga, jer ni sami nemaju novaca. Čak i da poslovni model zvuči primamljivo, niko vam ne obećava da ćete vi imati koristi od njega. Morate dobro promisliti, jer ako neko nema para da vas plaća u početku, zašto bi imao kasnije. Isto tako se zapitajte, da li želite da radite u firmi koja vas eskploatiše odmah od prvog dana. Ko garantuje da to neće da se nastavi.

 3. Neka to bude pod vašim uslovima

Ako se već nalazite u očajnoj situaciji, nemate posla ni iskustva i spremni ste da radite besplatno, neka to bude pod vašim uslovima. Umesto da čekate da vas kompanije, sumnjivog renomea, kontaktiraju, probajte sami da nađete posao za iskustvo. Kontaktirajte kadrovsku službu ili HR službu kompanije za koju mislite da bi vam omogućila da steknete dragoceno iskustvo i nova znanja. Ponudite se da budete kod njih na praksi ili da radite besplatno. Bolje je da, ako ćete već da radite besplatno, to bude u firmi koja je renomirana i omogućava da naučite nešto odista korisno.

 4. Iskustvo možete da steknete i sami

Iluzija je da iskustvo možete da steknete radeći samo u kompaniji. Iskustvo možete da steknete i sami. Umesto da sedite kući, možete se upisati na neki novi kurs, čitati stručnu literaturu, učiti novi jezik, pisati blog,  baviti se društveno korisnim ili humanitarnim radom, organizovati neku akciju u okolini i slično. Na primer, na Internetu postoji mnogo mogućnosti da se nauči nešto novo ili da se nekome u nečemu pomogne. Možete se javiti da prevodite softver otvorenog koda na srpski jezik ili da napravite onlajn portfolio svojih radova i još mnogo toga. Uključite se u zajednicu profesionalaca iz vaše struke. Mogućnosti su mnogobrojne. Umesto da radite besplatno za nekog drugog, uradite nešto za sebe.