Tarot karta ti kaže... Deset trendova u controllingu 1. deo

Moj omiljeni junak Milan Tarot voli da gleda u tarot karte i da proriče budućnost. Da li se njegove vizije budućnosti ostvaruju ili ne, zaista ne znam. S druge strane, moram da mu odam priznanje da je zaista originalan i pun neobičnih ideja. Ja sam rešio da pogledam u svoje tarot karte i da podelim sa vama svoja razmišljanja o trendovima u controllingu. U mom originalnom tekstu ima 10 trendova u controllingu, ali mi je dizajner Controlling magazina objasnio da može da “spakuje” samo pet na ovaj broj strana. Za ostalih pet trendova pogledajte tarot karte (posebno dama pik) i bacajte pasulj. Ili, sačekajte sledeći broj magazina Controlling.

  [caption id="attachment_11577" align="alignnone" width="550"] Bojan Šćepanović, direktor MCB, Menadžment Centar Beograd[/caption]   Trend 1: BALANCED SCORECARD

Do devedesetih godina kompanije su koristile isključivo finansijske ciljeve, kao što su ROCE, EBITDA, operativni profit i slično za praćenje poslovanja. Onda su se pojavila dva profesora sa Harvarda, Norton i Kaplan, i unela revoluciju u izveštavanju. Primetili su: “Finansijski ciljevi nisu više dovoljni, hajde da pratimo četiri vrste perspektiva – finansije, kupci, procesi i ljudi”. Ovaj sistem su nazvali “Balanced Scorecard (BSC)” i on je doneo mnogo veći fokus sa eksternih (finansije, kupci) na interne faktore (procesi, ljudi).

Balanced Scorecard meri KPI za finansije, kupce, ljude i procese.   [caption id="attachment_10474" align="alignnone" width="621"] Balanced Scorecard[/caption]  

BSC nije samo novi (stari) izveštajni sistem, nego je pre svega način za implementaciju strategije. Pre pojave BSC, menadžeri su 100% vremena na mesečnom sastanku posvećivali finansijskim pitanjima (Zašto je opao profit, zašto su porasli troškovi i sl.). Uvođenjem BSC, fokus menadžmenta pomera se sa operativnih na strateške stvari, kao i sa finansijskih na druge perspektive (kupci, procesi, ljudi). Menadžment počinje sve više da se bavi strategijom, razvojem kompanije, komunikacijom sa zaposlenima… Da bi menadžment objasnio strategiju zaposlenima, mora da im objasni i misiju, viziju i vrednosti – a sve to dovodi do bolje implementacije strategije u praksi.

Ugledna institucija Controller Akademie Munich ima svoj strateški put, koji podseća na volan i sastoji se od tri perspektive: rast, razvoj i profit. Osnovna poruka je: Find a way or fade away (Pronađi svoj put ili se skloni sa puta).

Srbija: Samo pojedine strane multinacionalne kompanije koje posluju kod nas imaju implementiran BSC. U ostalim kompanijama – mrka kapa. Često me domaći controlleri “gledaju belo” kada im kažem da oni nisu samo “finansijski” controlleri, već da moraju da prate i ciljeve u vezi sa kupcima, ljudima, procesima.

  Trend 2: PROCESI

Kompanije postaju sve više složene. Nekada je bilo jednostavno poslovati – proizvedeš jedan proizvod u crnoj boji i prodaješ ga u milion komada. Današnji kupci su postali razmaženi i njihovi zahtevi su postali vrlo složeni.

Molim vas, želim cipele broj 44 u tamnosivoj boji, sa leopardovom kožom ali da je leopard iz podsaharske oblasti. Na levoj cipeli želim da se vidi CA logo u svetlosivoj boji a desna cipela treba da ima broj 45 sa tamnim logom ICV. Isporuka treba da je na moju kućnu adresu, 27. septembra na moj rođendan u periodu od 18.00 do 18.30h. Osim toga, želim da platim na odloženo od 140 dana i da imam garanciju od dve godine.

Procesi postaju sve kompleksniji i teži za praćenje u controllingu.   [caption id="attachment_11569" align="alignnone" width="898"] Šema internih procesa[/caption]   Da li vam ovaj proces naručivanja zvuči poznato? Koliko vam ovakvi kupci usložnjavaju procese u kompaniji?

Osim kupaca, i BSC je doprineo mnogo većem fokusu na interne procese, pa tako počinju da se pojavljuju izrazi kao što su: “optimizacija poslovnih procesa”, “business process reeginering”, “outsourcing“, “cena aktivnosti/procesa”… Kada IT kompanija želi da vam uvede novi ERP, ona vam neće samo prodati knjigovodstveni softwer za tetka Milku iz knjigovodstva, već će obavezno naglasiti da je ona pre svega “biznis konsultant za poslovne procese”. Da bi kupac bio zadovoljan i da bi kompanija imala para, i procesi moraju da budu brzi, jednostavni, optimizovani.

Srbija: Moje mišljenje je da mnogi controlleri beže od optimizacije procesa kao đavo od krsta. Optimizacija procesa znači da ukažete na nekog interno u kompaniji ko može da radi brže, jeftinije i kvalitetnije – a to je teško i neprijatno, zar ne? Controlleri mnogo više vole da se bave neutralnim stvarima kao što su Excel i tabele, nego sa živim bićima i osetljivim stvarima kao što su ljudi i procesi.

SAP, Oracle, Microsoft i velike IT kompanije postale su snažno prisutne u Srbiji preko svog softwera (ERP). Ovi softweri “teraju” kompanije da razmišljaju i o poslovnim procesima.

  Trend 3: ABC ACTIVITY BASED COSTING.

Ovo je apsolutni hit u svetu controllinga. Sve knjige iz oblasti management accountinga imaju jedan poseban odeljak sa ovim naslovom. ABC odgovara na pitanje: Koliko košta jedan proces/aktivnost? Troškove nije više dovoljno dovoditi u direktnu vezu sa proizvodom ili mestom troška, već je potrebno troškove vezivati i za aktivnost.

ABC se upotrebljava za četiri različite potrebe: 1. Customer P&L (alociranje troškova na kupce), 2. Cena koštanja (tačnije, alociranje troškova na proizvode) 3. Interno tarifiranje (interno “refakturisanje” troškova između različitih cost centara) 4. Svesnost (koliko me košta aktivnost). ABC je idealan za bilo koju uslužnu kompaniju (banka, osiguranje, telekom, konsalting, transport i sl.) ali je isto tako primenljiv i na trgovinu i proizvodnju. Activity Based Costing odgovara na pitanje: Koliko košta jedan proces/aktivnost?   [caption id="attachment_11572" align="alignnone" width="550"] Activity Based Costing[/caption]   Srbija: Moj prijatelj iz SAP-a kaže da imaju 100 do 150 implementacija u Srbiji. S druge strane, nisu prodali nijedan ABC modul. Postoji ogroman potencijal za uvođenje ABC-a u Srbiji, a rekao bih i potreba, jer trenutno skoro i da ga nema.   Trend 4. CUSTOMER P&L.

Godine 1998. radio sam kao controller u Tetra Paku i bio sam u poseti koleginici u Nemačkoj. Ona mi je tada pokazala na ekranu nešto što je nazvala Customer P&L (Bilans uspeha za kupca). Ja sam gledao kao tele u šarena vrata i nisam znao o čemu ona priča. Četrnaest godina kasnije profitabilnost kupca je postao standardni zahtev menadžmenta. Na primer, jedna banka u SAD pravi profitabilnost kupca za svoja 2 miliona klijenata i to svakog meseca. Ukratko, profitabilnost postaje bitnija od samog prometa.

Controller uz pomoć banana charta treba da pronađe optimalnu veličinu kupca.   [caption id="attachment_11573" align="alignnone" width="550"] Banana Chart[/caption] Da biste lakše ovo razumeli, stavite na X-osu prodaju koju imate prema kupcima, a na Y-osu profitabilnost kupca ali posle odbijanja svih “troškova aktivnosti podrške kupcima”. Vaši kupci će napraviti grafikon koji ja zovem “Banana chart”. Vaš zadatak kao controllera jeste da pronađete optimalnu veličinu (promet) kupca koja vam garantuje najbolji profit.

Srbija: Ko zna, zna – ko ne zna, misli da je to nemoguća misija. Kao i u prethodnim stavkama, i ovde je aktuelna podela na “strance” i “domaće”. Strane kompanije (pivare, cigaretaši, FMCG, telekomunikacije) uglavnom imaju razvijenu profitabilnost kupaca. Na primer, jedna pivara u Srbiji prati profitabilnost kupaca ali i profitabilnost distribucionih kanala (HORECA, TT, KA, itd). Domaće kompanije imaju malo “izazova” zbog softvera (opet ona Vukova poslovica), ali imaju i posebne “izazove” i sa znanjem – controlleri ne znaju kako da naprave profitabilnost. Ili nisu zainteresovani, ili smatraju da to nije njihov posao. Iznenađen sam da i banke u Srbiji imaju relativno slabo razvijen sistem za praćenje profitabilnosti kupaca. Dakle, i ovde postoji veliki potencijal za poboljšanje.

  Trend 5: BUSINESS INTELIGENCE.

Big data, data warehouse, OLAP kocke, poslovni analitičari, data mining… Ovo su samo neki od mnogih novih “srpskih” izraza koji su postali standardni deo rečnika modernog controllera. Odličan controlling je teško imati bez dobre IT podrške, i tu ne mislim samo na Excel i pivot tabele. Recimo, ako neko shvati sledeću sliku, onda je zaista “u trendu”. Zanimljivo (trendovski) je i to da šefovi controllinga postaju ljudi iz IT struke a ne klasični “dipl. ekon.” sa Ekonomskog fakulteta. Primeri za to u Srbiji su direktori controllinga Mercatora i Metroa.

Controller treba da poznaje Business Inteligence alate.   [caption id="attachment_11574" align="alignnone" width="550"] Business Inteligence[/caption] Srbija: BI alati za sada su u Srbiji zastupljeni samo u multinacionalnim kompanijama, ali polako se pojavljuju i u drugim, odnosno domaćim kompanijama. U ovom broju ćete pročitati kako izgleda BI alat u jednoj privatnoj kompaniji u Srbiji, konkretno, u Peštanu. Osnovni problem u Srbiji jeste izreka: “Pare nisu problem, ali para nema”. BI alati koštaju od 100.000 evra pa naviše, pa je jasno da ne može svako da ih priušti. Autor teksta je Bojan Šćepanović, direktor, MCB Menadžment Centar Beograd. Tekst je preuzet iz Controlling magazina 01.