Dobio sam otkaz! Kako dalje?

Budi muško, uzmi stvar u svoje ruke!  

 

Ovo je istinita priča jedne moje polaznice. Dakle, nije muško... već prava dama, majka dvoje male dece. I, ja bih rekao, veći muškarac od većine nas "muškaraca" :)

Elem, moja junakinja ima 33 godine i radi u stranoj multinacionalnoj kompaniji. Završila je fakultet, odlično govori engleski, a i sjajno izgleda (iako to nije važno  za ovu priču :)). Moj junak može da radi u bilo kojoj stranoj kompaniji; verujem da svako od vas poznaje barem nekoliko ovakvih devojaka (dama).

Moj junak ima dvoje "sitne dece" i pre nekoliko meseci se vratila sa porodiljskog.

 

  E, tu počinje zanimljiva priča. Kada se vratila sa porodiljskog sačekalo je :

• "reorganizacija poslovanja"
• "optimizacija poslovanja"
• "operativna efikasnost"
• "strategijsko fokusiranje"
• "prilagođavanje novim uslovima poslovanja"
• "stvaranje konkurentske prednosti"
• "smanjenje OPEX-a..."

Bla, bla, bla... priče za malu decu. Zalepili su joj OTKAZ!

Wow, kako nehumano - reče sindikalac. Wow, a zadovoljstvo zaposlenih - reče HR.

• pa, majka dvoje male dece...
• odličan radnik..
• ekspert u svom poslu...

Ma, pali brate, optimizacija je HIT. Zaboravi HR, zaboravi zadovoljstvo zaposlenih, reži troškove, otpuštaj zaposlene! Moramo da povećamo EBITDA, a o ljudima nekom drugom prilikom.

OK, do sada je sve manje-više normalna situacija. Sigurno znate kompanije (domaće, inostrane) koje su davale otkaze porodiljama, sigurno poznajete mlade majke koje su ostale bez posla odmah po povratku sa porodiljskog. Pa, u čemu je onda fora?

Pa, moja junakinja je odlučila da uzme stvar u svoje ruke!  

 

  Kada su joj saopštili za otkaz, ona je duboko udahnula i rekla:

• "OK, hvala vam za vest. Žao mi je što se to dogodilo, u ovoj kompaniji sam provela nekoliko sjajnih godina. Ova kompanija je zaista sjajno mesto za rad".

Wow, kakvo iznenađenje. Nema besa, razočaranosti, stresa, očaja... No, nastavak je još bolji.

• "Razumem vas da za mene nema više mesta u odeljenju X. Kakva je situacija u drugim odeljenjima? Da li postoji slobodno mesto gde bih ja mogla da konkurišem? Ja poznajem kompaniju, znam procedure, pravila rada, način razmišljanja... i mislim da vam mogu mnogo pružiti. Mnogo više nego osoba koja dolazi sa strane i koja je prvi put u našoj kompaniji..."

Ljudi iz HR-a su zanemeli. Oni su se spremili za "rat, bitku, opravdanja..." no izgleda da ih naša junakinja razoružala. Umesta očaja, pljuvanja, traženja razloga... ona je pružila ruku. Moj junak je krenuo sa pozitivnim pristupom. I sa osmehom na licu :)

Epilog:

Moja junakinja je našla posao u istoj kompaniji - drugo odeljenje. Posle toga, došla je kod mene na obuku... i ispričala mi poučnu priču. Pričali smo o tekstu "Kako dati otkaz" i ona mi je ispričala svoje iskustvo sa druge strane kao radnika. Ja joj se divim zbog hrabrosti i odlučnosti, ja ne bih mogao tako da reagujem. Zadobila je moje poverenje i sa zadovoljstvom ću je preporučiti bilo kom drugom poslodavcu (ako opet ostane trudna :) ).

Obećao sam joj da ću napraviti tekst o njoj. Ona ga je zaista zaslužila.

Zaključak - "Dobio sam otkaz, šta da radim"?

• Sve od tebe zavisi.
• Budi muško i uzmi stvar u svoje ruke.