Ekonomičnost Oblaka
Pored tehnoloških prednosti i jednostavnijeg korišćenja, neretko se odluka o novom IT rešenju svodi na ekonomski aspekt.Posmatrano iz tog ugla, računarski oblak nema konkurenciju.
Osnovni argument je da kapitalni troškovi ne postoje, odnosno CAPEX = 0. Investicije tradicionalno obuhvataju hardver (servere, mrežne uređaje, sisteme za skladištenje podataka), sistemski softver (operativne sisteme, sisteme za upravljanje bazama podataka, softver za elektronsku poštu i druge infrastrukturne komponente), te aplikativni softver (ERP, POS, CRM i slična rešenja). Investicije u opremu u oblaku padaju na teret isporučioca usluga, a najam licenci sistemskog i aplikativnog softvera i mesečno plaćanje usluga su vrlo ekonomična alternativa klasičnoj kupovini trajnih licenci. Pri tom korisnik može u oblak da unese svoje postojeće licence.
Dodatne uštede, koje prema procenama analitičara iznose gotovo 30%, moguće je ostvariti angažovanjem resursa u oblaku za potrebe sezonskog ili vršnog opterećenja, umesto da se ulaže u sopstvenu opremu, koja je uglavnom besposlena i čeka anticipirano opterećenje. U oblaku se ovaj rizik može ekonomično preneti na davaoca usluga.
I operativni troškovi su niži (OPEX = -50%), a dosadašnje iskustvo pokazuje da se stalni troškovi upotrebe i održavanja IT infrastrukture mogu bar prepoloviti iznajmljivanjem usluga računarskog oblaka. glavne kategorije ove vrste troškova su: električna energija (za napajanje i hlađenje data-centra), troškovi iznajmljivanja, opremanja i korišćenja prostora koji zauzima data-centar, kao troškovi rada (zarade i ostali troškovi IT administratora). U oblaku se ovi troškovi prenose na isporučioca usluge (i delom uključuju u cenu usluge), ali su znatno niži od sopstvenih , jer je infrastruktura oblaka deljiva, te se i troškovi dele na veliki broj korisnika.Tako je, na primer, adiminstrator u stanju da u spostvenoj infrastrukturi administrira 170 računara (servera), a u infrastrukturi u oblaku taj broj obično prelazi 1.000!
Spas od katastrofe
I u slučaju nastanka neželjene situacije, poput požara, poplave, zemoljotresa...infrastruktura u oblaku je pouzdanija.
Naime, IT menadžeri to znaju odavno , a u poslednje vreme i menadžment preduzeća shvata da bilo kakav katastrofalan događaj može privremeno ili čak trajno onesposobiti IT infrastrukturu preduzeća i dovesti do ozbiljnih problema u poslovanju. Zamislimo samo gubitak koji bi pretrpela banka koja više dana ne bi mogla da nastavi poslovanje.Poljuljani kredibilitet u ovom slučaju mogao bi da dovede do gubitka klijenata, pa i do bankrota.Gartner-ove analize pokazuju da preko 40% preduzeća koja su pretprela ovu vrstu katastrofe ne uspeva da se oporavi! Zbog toga je uobičajeno , a za banke u Srbiji to je i obavezno prema odluci NBS, da preduzeća implementiraju svoj plan zasštite i oporavka od katastrofe ako do nje ipak dođe.
Problem postojećih rešenja je to što su izuzetno skupa.Zahtevaju dodatna ulaganja, koja su gotovo identična ulaganjima u produkcionu IT infrastrukturu. Usluge oporavka od katastrofe u oblaku po prvi put omogućavaju korisnicima ekonomski ostvarivo rešenje.Jednostavna računica pokazuje da je to rešenje i do osam puta (!) jeftinije od klasičnog zasnovanog na oporavku servisa u fizičkom obliku. Zaključak se sam nameće : ako korisnik želi/mora da implementira rešenje za oporavak od katastrofe, a da pri tom na to ne potroši sav IT budžet - treba da iznajmi usluge oporavka u oblaku.Alternativa ,tj.neimplementiranje mikakvog rešenja za oporavak , nije više prihvatljiva čak ni za najmanja preduzeća.
