Godina 2016 - oporavak ili stagnacija?

Po oceni međunarodnih finansijskih organizacija sa kojima Srbija vrlo te­sno sarađuje, kao što su, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, prošlu, 2015. go­dinu završili smo bolje nego što su oni pro­cenjivali. Prema njihovim računicama, nivo srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) trebalo je da se u 2015. kreće između minus 0,5 i plus 0,5 odsto, a ostvaren je rast od 0,8 odsto BDP-a.

d

f

Time je srpska privreda, makar sa mini­malnim procentom rasta, izašla iz recesije u kojoj je bila tokom 2014. i u prvom kvar­talu 2015. godine, a sve to u vreme fiskalne konsolidacije i smanjenja deficita budžeta na 3,7 odsto BDP-a (sa 6,7 odsto BDP-a).

I tako smo već u januaru 2016. stigli do pohvala koje su ovako izgledale. MMF: opo­ravak Srbije brži nego što se očekivalo, Svet­ska banka: solidan rast BDP-a, očekuje se u 2016. povećanje lične i državne potrošnje i EBRD: Srbija je prošla kroz tri recesije u proteklih šest godina, ali je u 2015. godini ostvarila neočekivano brz oporavak. Uz sve to, priznanje za napredak srpskih reformi stiglo je i od američke bonitetne agencije Standard&Poor's koja je poboljšala kreditni izgled Srbije sa negativnog na stabilni.

g

f

Što bi rekao srpski prermijer Aleksandar Vučić:

"Prosto me sramota kako nam dobra ide."

(10. februara 2015. godine na konferenciji Beogradski dijalozi, u organizaciji foruma Nemačka-Srbija).

To da nam dobro ide pokazuju i statistički podaci za 2015. godinu: rast industrijske proizvodnje 8,2 odsto, inflacija 1,9 odsto, smanjen fiskalni deficit na 3,7 odsto, sma­njen deficit u spoljotrgovinskoj razmeni, promet robe u trgovini na malo u stalnim cenama veći za 1,8 odsto. U čemu je onda problem?

U tome sto je reč o izuzetno niskim sto­pama rasta i ekonomskog oporavka koje ne donose vidljivi rast životnog standarda. Jer, jeste rasla industrijska proizvodnja, ali to je rast u odnosu na veoma nisku bazu u 2014. kada su poplave donele pad pro­izvodnje od 6,5 odsto u odnosu na pret­hodnu godinu. Zatim, jeste porastao BDP, ali se u prethodnoj godini dogodio pad od 1,8 odsto, što znači da se ni ovim rastom u 2015. još nismo vratili ni na nivo koji je postojao pre tri godine. Takođe, dobro je što je niska inflacija, ali ona istovremeno znači da nema dovoljno ni tražnje na tržištu, da nema velike potrošnje, jednostavno, da je niska kupovna moć.

j

h

Kada se još imaju i vidu najave i Fiskalnog saveta i međunarodnih finansijskih orga­nizacija da će rast BDP-a u Srbiji u 2016. godini iznositi 1,8 odsto, u 2017. godini 2,2 odsto i u 2018. godini 3,5 odsto, očigledno je da nam sledi spor i dug oporavak. A, u isto vreme će zemlje u našem okruženju imati više stope rasta. Prema procenama Svetske banke, rast BDP-a u 2016. godini u Makedoniji će iznositi 3,4 odsto, u Bosni i Hercegovini  2,3 odsto, u Cmoj Gori 2,9 odsto, Albaniji 2,7 odsto. U poređenju sa njima, Srbiji je pređviden najniži rast. Čak i da ga nadmašimo, reč je 0 minimalnim stopama rasta, a sa njima se ne može osetiti blagostanje ni viši životni standard.

Postoji jedno pravilo u ekonomiji koje se zove: 70, kroz procenat rasta. Naime, kada se te dve brojke podele dobija se period u kojem se jedna veličina udvostručuje. Tako, na primer, ako je stopa rasta BDP-a dva odsto godišnje, tom dinamikom je potreb­no 35 godina da se postojeći nivo BDP-a udvostruči. Ili, ako je stopa rasta pet odsto godišnje, tom dinamikom je potrebno 14 godina da se nivo BDP-a udvostruči. I, eto, onda je lako izračunati da je sa ovako niskim stopama rasta Srbiji potrebno bar tridesetak godina da svoj BDP po stanovniku podigne sa sadašnjih 5.000 evra na 10.000 evra. Te poražavajuće projekcije ostavljaju gorak ukus, uprkos ovolikim pohvalama koje dobijamo od međunarodnih finansijskih organizacija na početku 2016. godine.

Tim pre sto je pred nama izborna godina. Sve već znamo kako ide: otvaraće se fabrike, dovodiće se strani investitori, pustaće se u promet nove deonice, svi će obećavati bolji život i svi će se zaklinjati da će štititi inte­rese građana. A reforme će sačekati dok ne prođu izbori, dok se ne formira nova vlada i dok nam u tome ne prođe bar pola godine. Sačekaće i strukturne reforme u javnim pre­duzećima koje moramo da obavimo u toku ove godine, sačekaće i pronalaženje strateš­kih partnera za propala državna preduzeća, sačekaće se i sa otpuštanjem oko 29.000 ljudi u javnom sektoru. A onda ćemo u drugoj polovini godine početi da ispunjavamo sve obaveze, koje nismo stigli, prema međuna­rodnim finansijskim organizacijama.

Ko zna, možda i uspemo. Ali, bar do druge polovine ove godine ostaje pitanje - da li će 2016. biti godina stagnacije ili oporavka?