U nastavku je Country risk report za Srbiju. Izveštaj je uradio Coface, a originalni izveštaj na engleskom možete pogledati na linku: www.coface.com/Economic-Studies-and-Country-Risks/Serbia.

COUNTRY RISK SRBIJA

• Broj stanovnika: 7,2 miliona
• BDP: 42,7 mld USD
• Ocena rizika zemlje: C
• Poslovna klima: C

Glavni makroekonomski indikatori

• E - Procena
• F - Prognoza

Snage i šanse

Procena rizika

Privreda se muči da izađe iz recesije

Privreda se muči da izađe iz recesije u koju je ušla 2009. godine. Očekuje se da do blagog oporavka dođe 2015. godine. Podstrek treba da dođe od investicija kada verovatno započne modernizacija pruge Beograd – Budimpešta i izgradnja novog generatora u termoelektrani Kostolac, što će i jedno i drugo finansirati i izvoditi Kina, i modernizacija drugih deonica pruge zahvaljujući ruskom kreditu. Nasuprot tome, javna i privatna potrošnja ostaće slaba zbog pooštravanja fiskalne politike. Očekuje se da od obnovljenih investicija ima koristi industrija, na koju otpada 37% BDP-a. Očekuje se da se poveća i poljoprivredna proizvodnja, posebno pošto ima koristi od ruskih sankcija u pogledu Evropske unije. Opterećene problematičnim kreditima privredi, banke će i dalje biti oprezne u davanju kredita.

Opasna situacija s budžetom, ali se popravlja

To što se veliki deo privredne aktivnosti odvija u sivoj zoni negativno utiče na poreske prihode. Istovremeno, potrošnja je uvećana subvencijama za poslovanje koje koriste mnoga gubitaška javna preduzeća u raznim sektorima, kao što su železnica, energetika i metalurgija. Posledica nagomilavanja velikih deficita je nastavak rasta duga. Preduzeće za gas duguje svom dobavljaču, Gazpromu, više od vrednosti svoje imovine. Potpisivanje sporazuma s MMF-om krajem 2014. godine primoraće vlasti da smanje te debalanse. Već su planirana smanjenja broja radnika i zarada u javnom sektoru. U programu su i privatizacije i likvidacije javnih preduzeća. Njihov tempo zavisiće od toga da li će društvo tolerisati smanjenja radnih mesta i zarada.

Velika zavisnost od stranog finansiranja

Izvozom dominiraju motorna vozila koja proizvodi fabrika "Fiat", prerađeni prehrambeni proizvodi i hemijski proizvodi. Glavna odredišta su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina i Rusija. Razlika u rastu troškova proizvodnje i produktivnosti znatno doprinosi trgovinskom deficitu tako što negativno utiče na konkurentnost. Taj deficit uvećava i isplata kamate na dug kao i repatrijacije dividendi stranih kompanija koje posluju u sektorima finansija, telekomunikacija, energetike i maloprodaje. Doznake srpskih radnika na radu u inostranstvu, iako iznose 10% BDP-a, ne mogu sprečiti stvaranje deficita tekućih transakcija koji iznosi 5% BDP-a. Taj deficit, uvećan odlivima privatnog kapitala, finansira se direktnim investicijama i, u manjoj meri, portfolijima stranih investicija. Spoljni dug države i dalje raste, ali je više nego uravnotežen razduživanjem lokalnog bankarskog sektora kod italijanskih, austrijskih i grčkih matičnih banaka. Stoga se smanjuje proporcija inostranog duga u BDP-u (74% na kraju jula 2014. godine) dok se povećava udeo javnog duga (60% ukupnog iznosa). Ipak, njegova cena nije previsoka zbog povoljnih uslova koje su dali glavni kreditori, a to su razne multilateralne finansijske institucije, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati. S obzirom na inostrani dug, a i na vodeću ulogu koju igra evro u finansijskom sistemu (krediti, depoziti), centralna banka održava znatno visoku referentnu stopu kako bi održala stabilnost dinara, čak i ako to znači da država subvencioniše kredit.

Neophodno je popraviti geopolitički i domaći ambijent

Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je polovinu glasova na parlamentarnim izborima u martu 2014. godine. Njen lider Aleksandar Vučić predvodi koalicionu vladu sa 158 od 250 mesta u skupštini, uz podršku Socijalističke partije Srbije (SPS) i partije mađarske nacionalne manjine. Biće joj neophodna sva ta podrška da se obezbedi prihvatanje politike štednje i diplomatskih promena. Vučić mora da vodi pregovore za pristupanje Evropskoj uniji, započete januara 2014. godine, da nastavi normalizaciju odnosa s Kosovom, što je uslov koji nameće Brisel, i da popravi odnose s Albanijom i Bosnom, koji su i dalje napeti. Balansiranje između tradicionalnog saveza s Rusijom i bližih odnosa s Evropskom unijom i dalje je teško u kontekstu ukrajinske krize i projekta izgradnje gasovoda "Južni tok". I na kraju, poslovna klima je i dalje delikatna zbog korupcije, organizovanog kriminala, spore administracije i nedelotvornog pravosudnog sistema u pogledu izvršavanja ugovora i zakona o stečaju.