Kako pokazati inicijativu na poslu?

Od momenta stupanja na novo radno mesto, nekima i tokom intervjua za posao, kroz glavu prolazi pitanje: koliko brzo mogu da napredujem? Nakon što pročešljamo formalni deo samog napretka (uslove, godišnju politiku davanja povišica, koliko su česte evaluacije…), ostaje nam ono konkretno: kako ubrzati sam proces unapređenja.

Reći nekom da treba da radi vredno jedno je opšte mesto i zapravo ne daje nikakvu konkretnu smernicu. Ovde ćemo se baviti nečim opipljivijim, na čemu možete da zasnujete svoju ličnu strategiju za napredak. Nije slučajno što piše napredak, a ne razvitak, pošto će saveti biti jednosmerni: kako da vaš rad i vaši postupci budu primećeniji i uvaženiji, a ne nužno kako da postanete bolji u svome poslu. Odgovor na ovo drugo pitanje razlikuje se od kompanije do kompanije. Takođe, savesno ispunjavanje obaveza i postojanje motivacije za napredovanjem se podrazumevaju i neće biti obrađivani u ovom tekstu.

Rad u kompaniji sastoji se iz više delova, navešćemo samo neke: obavljanje svog dela posla, dogovaranje sa ostatkom tima (ako ste u timu) i prezentovanje rezultata nadređenom. Kako sebe predstaviti u najboljem mogućem svetlu i izvući maksimum iz svake od ovih interakcija?

Rad u timu podrazumeva kompromise. Ukoliko vas je više u timu koji imate slične dužnosti ili ste upoznati sa obavezama drugih članova tima, ne libite se da pokrijete kolegu ukoliko je on pretrpan, sporiji, manje koncentrisan od vas. Gradite svoju poziciju kao osoba koja je sklona da pomogne i što je mnogo bitnije, kao osoba koja ne kritikuje kada neko svoj deo posla ne uspeva da obavi. Na taj način se stiče poverenje. Nije vaše da kolegu učite odgovornosti, već da radite svoj deo posla. Ukoliko niste skloni kritikovanju i osudama, postajete osoba od poverenja, koja je tu ‘da uleti’ ukoliko je potrebno – i u timu i kod nadređenih. Desiće se da član tima, kada prepozna vašu osobinu, možda pokuša da je iskoristi – uvek možete to izbeći rečima da imate mnogo posla i da vam je žao što ovaj put ne možete da budete na raspolaganju. Tim je zajednica i bićete viđeni kao odgovorni (kada je reč o vašem poslu) i kao neko kome je stalo da tim dobro izgleda, da vidite širu sliku od svog učinka. Ovo će vam, takođe, omogućiti da steknete bolji uvid u zadatke drugih, pa kada se bude poveo razgovor o eventualnom vođi tima (što je uobičajeno prva stepenica na gore), bićete u najužem krugu za izbor jer poznajete zaduženja drugih, poznajete tim.

Pokazujte zahvalnost na i najmanje izlaženje u susret, jer vas to čini prijemčivim, pozitivnijim i uviđavnijim. Time govorite da prepoznajete šta je drugi učinio za vas i zahvalni ste mu za to. Sa određenim brojem ljudi, prosta razmena usluga, biće jedina komunikacija koju ćete imati – ostavite dobar utisak. Takođe, ne libite se da tražite pomoć kada je u pitanju nešto što prevazilazi vaše trenutne mogućnosti. Većina poslova ne zahteva konstantnu kreativnost, već uhodanost i konstantnost. Svoja zaduženja ćete pre ili kasnije svakako savladati, ideja je da okolini pokažete da ste osoba koja želi da uči, sarađuje i realna je u sagledavanju svojih mogućnosti, bez sujete, bez stida.

Kada je reč o razmatranju svog rada sa nadređenim, obraćajte pažnju na to kako ste rešili probleme koji su prevazilazili vaša standardna zaduženja. Kada se bude dešavalo da bude više posla nego inače, to pomenite, bez ikakvog nagoveštaja da je bilo zahtevno izaći sa tim na kraj. Ne žalite se i ne kukajte. Ukoliko niste uspeli da pokrijete sve zadatke koji se od vas očekuju, to pomenite pri samom početku, odmah nakon opšte ocene o tome kako posao napreduje. Najpre dajte do znanja da ste svesni propusta koji se desio, potom objasnite zašto se desio i na kraju, šta ćete učiniti da se ne desi sledeći put. Ne čekajte da budete pitani. Pokažite da imate celovitu sliku stanja stvari. Ukoliko je neko od kolega krivac za neobavljen deo posla, ne upirite prstom, već pomenite npr. deo radnog procesa u kom se propust desio: nije na vreme završena obrada podataka, pa nismo mogli da pošaljemo izveštaj. Na taj način pokazujete da znate gde je zapelo, a sa ‘mi’ preuzimate deo odgovornosti iako će nadređeni znate ko je zadužen za koji segment posla.

Najčešće, na kraju evaluacije, postaviće se pitanje da li imate nešto da dodate, pitate, komentarišete. To je trenutak da se pokažete. Prvi deo vaše strategije je da pokažete da ste dobar radnik, da ste deo tima i da preuzimate odgovornost. Drugi deo je da stvorite sliku o sebi kao nekome ko želi da unapredi sam proces funkcionisanja firme. Znači, prvo pokažete da razumete sistem i da savršeno dobro funkcionišete u njemu, prosto poštujete pravila na kojima je zasnovan. Nakon toga, imate prostora da predložite neke inovacije, ma koliko one banalne bile.

U ovom momentu nije bitno da li će biti prihvaćene, bitno je da ste ih izrekli naglas i pokazali interesovanje za razvitak cele firme. Ali ovo možete pomenuti tek kada ste se pokazali i dokazali da se snalazite u već postojećem poretku. U protivnom, delovaćete kao neko ko se nije ni uklopio, a već bi da menja: kao da želite da sistem prilagodite sebi.

Iz tog razloga je dobro da vaši prvi predlozi budu korekcije da tako kažemo kozmetičke prirode. To bi mogli biti predlozi kako da se neki proces ubrza, da se više manjih procesa prevede u jedan veći, potom da se više čestih prepiski i izveštaja pretvori u jedan ređi ali opširniji. Ne libite se da do detalja opišete sam tok rada, kao i zašto mislite da bi to moglo na duže staze da pomogne svima.

U velikom broju kompanija, postoje takvi procesi koji su ustaljeni, a mogli bi da se ubrzaju ili redukuju. Na kraju, zahvalite se na mogućnosti da predstavite svoju ideju.

Svako radno mesto daje, u određenoj meri, prostor za pokazivanje inicijative. Obratite pažnju na navike, ponašanje i sistem vrednosti ljudi koji rade sa vama i oko vas. Uz pažljivo posmatranje, uočićete gde ima mesta za poboljšanje. Budite prvi koji će otvoriti nove vidike.