Nepoželjna pošta - Otpuštanje zaposlenih SMS-om I E-Porukom
Poslodavci u svetu sve se češće koriste novim medijama za saopštavanje zaposlenima vesti o otkazu. Tako izbegavaju direktan razgovor i sve dokumentiraju.
Biti šef, makar mali, s barem jednim podređenim, životna je ambicija mnogih, uglavnom zato što tu ulogu zamišljaju u romantičnim verzijama u kojima su pošteni, pravedni i podređeni ih vole i poštuju. Ipak, pre ili posle šefovanje će uključiti ne tako zabavne ili popularne poteze sa kojima se niko, osim možda pokojega poremećenog pojedinca, ne bi hteo baviti. Među takvim odgovornostima visoko kotira, možda i najviše, davanje otkaza radniku. Do tog trenutka sve je izvrsno, no reći nekome da više nije poželjan u firmi, većini pokvari medeni mesec na mestu šefa. U svetu razvijenog kapitalizma razvilo se znanje o problemu otpuštanja, odnosno pravilnim i nepravilnim načinima pri saopštavanju "srećne" vesti dobitniku otkaza. Savremeno doba i rapidan tehnološki napredak doneli su neke novosti i na tom području.
Američka praksa
Izbegavanje direktne komunikacije u korist impresionalnih oblika, među ostalim, omogućilo je pre spomenutom šefu da, ako ima manjka hrabrosti i karaktera, osetno ublaži potencijalno vrlo neugodnu situaciju korišćenjem nekom od blagodati današnjih tehnoloških čudesa. Štaviše, veliki je izbor sredstava koji se mogu iskoristiti u tu svrhu. . Slučajevi uportrebe društvenih mreža poput Facebooka iii Twittera zasad nisu zabeleženi, ali može se verovati kako će um takvih šefova, kreativan kad je reč o maksimalnom smanjenju vlastite boli i griže savesti, pre iii posle posegnuti i za najnovijim komunikacijskim kanalom. Biće uistinu zabavno ulogovati se na Facebook, primer, i na svom 'zidu' saznati da ne moraš na posao taj dan. IIi bilo koji drugi.
Jedan od najrazvikanijih slučajeva takve maštovite uporabe tehnologije bio je onaj od pre četiri godine kad je RadioShack, američki lanac maloprodaje elektroničke robe, otpustio 400-tinak ljudi u skupnoj E-poruci. Povratna reakcija javnosti očekivano biće negativna, ljudi su se zgrozili, no kako to već biva, vreme je pokazalo da je reč o novom trendu , nečemu što je u sledećih nekoliko godina mnogima postala sasvim normalno. Iza takvog ponašanja stoji logika koja se pita zašto ne bi bilo prihvatljivo otpustiti ljude u E-poruci iii SMS-u ako je sasvim prihvatljivo na taj način, recimo, raskinuti sa svojom boljom ili lošijom polovinom. Razlog sve veće popularnosti 'novih' načina otpuštanja ljudi, naravno, u izbegavanju je često vrlo nezgodnih situacija u kojima otpušteni ljudi reaguju, blago rečeno, nepredvidljivo. A kad tome dodate da su upravo otpušteni, pa nemaju šta izgubiti, lako je shvatiti zašto mnoga 'starinska' otpuštanja završe opštim lomom. Čovek barem tada maže sebi dati oduška. Uz to šefovi sve više preferiraju E-poruke i SMS jer je to jednostavno, lako, brzo i dokumentirano. Verovatno je sasvim suvišno preispitivati moralno-etičke dimenzije takvog ponašanja, o tome nema dvoboja. Bio zaposlen kriv za takav razvoj događaja iii ne bio, vreme i trud uloženi u posao, odnosno kompaniju , daju mu pravo na barem pet minuta razgovara licem u lice. U pitanju je , ako nista drugo, minimum poštovanja koje se duguje čoveku ako je negde radio.
Nepoštovanje zaposlenih
Ima, jasno, i sasvim suprotnih primera, poput Ric harda Hlave, direktora i osnivača kompanije HlavCo, koji je napisao i celu knjigu o pisanju efikasnih E-poruka . Među ostalim pozabavio se slanjem otkaza radnicima utvrdivši da voli ljude i da ga stoga boli deliti otkaze. Svestan da o nekima od njih zavise cele porodice, iii barem lokalna trgovina alkoholom i pornografijom, emotivni Hlava savetuje kako otpustiti radnika u E-poruci s poštovanjem, ukusom i dostojanstvom. Dragoj se budali, piše u njegovom primeru E poruke, zahvaljuje na nedavnim projektima kojih se sada ne moze setiti, podseća da se oni nikad ne bi mogli završiti dok ne bi naišli na nekog drugog da ih završi, radnika zatim obaveštava da su se odlučili na promene u njegovom odeljenju i da je ta promena, te da mu je u tu svrhu pripremljena otprernnina u vrednosti dvodnevne plate, dan više nego što dobiju drugi. Čovek je sasvim ozbiljan, inače. Ne nedostaje ni slučajeva otpuštanja SMS-om, lako moguće najprizemnije i neukusne prakse davanja otkaza.
Loša reklama za poslodavca
Ima tu, naglašavaju, i neželjenih posledica za poslodavca. Izuzev očajnog PR-a moral i entuzijazam pre ostalih zaposlenika pašće zbog takvog manjka poštovanja, a i teže će se naići novi judi. Naime, mnogi traženi radnici koji mogu birati poslodavca verovatno neće izabrati onog koji otpušta E-poštom ili SMS-om. Želite li biti mudar i osećajan šef, i imate tu mogućnost, pre delenja otkaza objasnite situaciju zaposlenicima i pitajte ima li onih koji žele dobrovoljno otići, skratiti svoje radno vreme ili otići u penziju. Katkad se tako moze izbeći podela otkaza. Saveta kako uručiti ili ne uručiti otkaz zaista je mnogo, no teško je naići na stručnjaka koji bi preporučio ili odobrio davanje otkaza bilo kako osim osobno, licem u lice. Koliko god primamljivo zvučalo šefovima izbeći direktnu konfrontaciju , uručiti otkaz E-poštom, SMS-om ili telefonom nije moralno, bezobrazno je i ne može se opravdati. Ostavlja dojam hladnoće, nezainteresovanosti i nepoštovanja prema radnicima, alii šteti ugledu kompanije. U nekim je zemljama, uostalom, i protiv zakonito. Najbolje je zato to napraviti u osobnom razgovoru i pritom imati na umu da je osobi s druge strane stola sasvim sigurno teže nego vama.