Psihologija selfija

a

Da li i vi ponekad razmišljate o tome koliko selfi fotografija je potrebno da biste nekoga nazvali narcisom? Tehnologija koja nam je svima omogućila da se toliko lako (i toliko često) slikamo toliko se brzo razvila da ozbiljna naučna istraživanja iz oblasti psihologije ličnosti nisu baš uhvatila korak. Mi smo ipak uspeli da pronađemo jedno istraživanje koje pokušava da dokuči šta nam previše fotkanja govori o nekome.

a

a

Optužbe protiv ljubitelja selfija

Narcisoidnost – preterana egocentričnost i previsoko mišljenje o sebi; velika potreba osobe za divljenjem drugih.

Psihopatija – impulsivnost i nedostatak saosećanja prema drugima.

Makijavelizam – manipulativnost i bezobzirnost prema potrebama drugih; slab osećaj za moralnost.

a

a

Ove tri osobine psiholozi često nazivaju „mračna trojka“, jer se često u nekoj meri mogu naći zajedno. Verovali ili ne, osobe sa preteranom potrebom za slikanjem i postovanjem svojih slika često su optuživane za svaku od ove tri osobine. Studija koju smo pronašli pozabavila se ovim pitanjima na reprezentativnom (istraživanje je rađeno za teritoriju Amerike) uzorku od 1000 muškaraca starosti od 18 do 40 godina.

Svi ispitanici uradili su standardni test koji meri osobine iz „mračne trojke“. Uz to, u intervjuima su odgovarali na pitanja o tome koliko često postuju selfije i koliko vremena provode na društvenim mrežama. Istraživače je zanimalo i to da li koriste filtere, seckanje i druge opcije za uređivanje slika.

a

Poneki dokaz vredan pažnje

Studija je obuhvatila samo muškarce. Brojke su statistički relevantne, pa iako nisu toliko velike da bismo odmah bacili kamen krivice na one koji zasipaju Instagram selfi autoportretima, možemo da kažemo da psihologija tvrdi sledeće:

• Više vremena provedenog na društvenim mrežama i više obrade na fotografijama povezano je sa narcisoidnošću.
• Prevelik broj selfija pokazao je vezu i sa narcisoidnošću i sa psihopatijom,
• Makijavelizam nema nikakve veze sa selfijima.

Studija je takođe pokazala jednu značajnu razliku između osoba koje teže narcisoidnosti i osoba koje naginju ka psihopatiji. Narcisi, prirodno reklo bi se, ne štede ni truda ni vremena kada je reč o obradi fotografije – oni zaista žele da budu što lepši na svojim slikama. Druga kategorija, naprotiv, skoro da uopšte ne edituju svoje fotografije, a začudo, postuju i više nego narcisi. Autori studije nagađaju da se radi o nedostatku kontrole o tome šta dele na društvenim mrežama, a šta bi se očekivalo da zadrže za sebe.

a

Žene vs. Muškarci

Pošto se psiholozi koji su napravili ovu studiju nisu bavili ženama u svojoj studiji, ostaje nam da nagađamo. Spremni smo da verujemo da je lepši (i nežniji) pol drugačije doživeo selfije. Neke odlične blogerke o tome otvoreno govore. Istorija fotografije, pogotovu ženskih portreta pravi je dokument objektivizacije ženskog tela na šta su ukazivale i prve feministkinje. Fotografija je u to, ne tako davno vreme stavljala fotoaparat u tuđe ruke.

a

Sada svaka žena vidi samu sebe kao umetnik, da fotografiše sebe, i da kroz selfi doživi sebe kao čistu lepotu koja nije objekat, nije nešto dodatno iz oka posmatrača.

a

Kažu da je istorija ono što smo ostavili za sobom kada odemo odavde. Razmislite o tome i ostavite svetu nešto više osim svoje impresije o sebi. Tražite neprolazno, ono što se ne vidi golim okom, iako se može videti na svakoj pravoj slici.

a

a

Izvor: BeeShaper