Sindrom varalice na poslu – šta je i kako ga prevazići?
Predstavljamo vam još jednu trenutno aktuelnu pojavu u biznis svetu –sindrom varalice, poznat i kao imposter syndrome.
Znate li za onaj osećaj kada ste na novom radnom mestu, pa vam se čini da ne pripadate tu? Pitate se koja vas je to luda sreća dovela na ovo mesto koje ne zaslužujete? Ili mislite da ste prevarili sve kolege da veruju da znate šta radite, a vi samo čekate kada će vas ’’otkriti’’? Pribojavate se da šef Mića i koleginica Dragana upravo razgovaraju o tome kako će vam dati otkaz.
Ovo su neke situacije kroz koje prolaze mnogi zaposleni. Oni veruju da uprkos svojim znanjima i veštinama, iskustvima i zaslugama, ne zaslužuju da budu tu gde jesu. Ovaj fenomen naziva se Imposter Syndrome, a kod nas se često prevodi kao sindrom prevaranta ili sindrom varalice.
Psiholozi Suzana Imes i Polin Rouz Klens su upotrebile izraz Imposter Syndrome 1970-ih godina. Tada su ga pripisale ženama koje su ostvarile veliki uspeh. Međutim, sada se sindrom prevaranta prepoznaje kao fenomen koji može uticati na svakoga.
Studije pokazuju da je do 70% ljudi u nekom trenutku iskusilo ovaj sindrom. Iako on neke ljude može motivisati, većina ljudi kao posledicu doživljava stres u vidu ankcioznosti, depresije i/ili krivice.
Još neki simptomi sindroma prevaranta:
- Manjak samopouzdanja na poslu
- Osetljivost zbog malih grešaka
- Strah da ćete izneveriti svoj tim
- Burnout od previše napora na poslu
TIPOVI VARALICA
Pet glavnih tipova ’’varalica’’ i njihovi problemi:- Prirodni genije – Koliko brzo i lako mogu obaviti svoja zaduženja? Do ovog momenta su uspevalli da se sa svim izazovima izbore koristeći vrlo malo truda. Sada kada naiđu na poteškoće i ne uspe im nešto iz prvog puta, osećaju se posramljeno.
- Perfekcionista – Kako je nešto urađeno? Vode se standardom ako nije savršeno nije dovoljno dobro. S obzirom da je stalno savršenstvo gotovo nemoguće, ne mogu zadovoljiti svoja očekivanja. Čak iako ispune skoro sve ciljeve.
- Čvrsti individualista – Ko će završiti posao? Misle da bi trebalo da sve mogu sami. Smatraju da su neuspešni ako traže pomoć. Traženje pomoći je takođe nepoštovanje sopstvenih standarda.
- Ekspert – Šta i koliko znaju? Često se izgube dok istražuju temu kako bi savladali sve sto se može naučiti iz te oblasti. Veruju da moraju znati odgovor na svako pitanje. Ukoliko ne umeju da odgovore na pitanje ili im je promakla neka informacija, osećaju se kao varalice. Čak i mali nedostatak znanja za njih znači neuspeh.
- Superheroj – Koliko uloga mogu da savladaju maestralno? Moraju biti odlični u svakoj ulozi u kojoj se nađu. Ukoliko ne ispune neki zadatak maksimalno, shvataju to kao lični neuspeh. Smatraju da se mora dati sve od sebe za svaki deo svake uloge. Vode se mišlju da da bi trebalo da mogu da odrade više i bolje.
KAKO PREVAZIĆI SINDROM VARALICE?
Neke od preporučenih strategija za borbu sa ovim problemom uključuju razgovor o onome kroz šta prolazite, preispitivanje svojih negativnih misli i izbegavanje upoređivanja sa drugima. Podelite svoja osećanja sa osobom kojoj verujete. Objektivno mišljenje treće strane može vam dati novi uvid u situaciju. Takođe, ovo može podstaknuti drugu osobu da iznese svoje lično iskustvo sa sličnim problemom. Osećaj da niste sami u ovome može olakšati problem. Tuđa iskustva o tome kako su umanjili ili u potpunosti se rešili svog sindroma prevaranta, može pomoći vama da učinite isto.Zapitajte se da li postoje neke činjenice koje potvrđuju vaše uverenje da ste nekompetentni. Zatim pronađite one koje dokazuju suprotno. Šansa je da ako vas kolege ocenjuju kao dobrog radnika, vi to zaista jeste. Da li mislite da biste zaista mogli tako dugo da ih ’’lažete’’?Umesto da dozvolite da se osećate manje vrednim zbog tuđeg uspeha, potrudite se da istražite načine da razvijete veštine i znanja koja vas zanimaju i koja će vama koristiti. Za kraj, preporučujemo da poslušate podcast How to fail. Elizabet Dej vodi razgovore sa poznatim ličnostima o njihovim najvećim neuspesima koji su bili presudni za njihov sadašnji uspeh.
