Šta to beše zadovoljstvo na poslu?

a

Kada razmišljamo o tome šta sve čini jedan posao, to da li smo zadovoljni njime nekako obično stavljamo u drugi plan. Više brinemo o tome da li je sve u redu sa samim poslovanjem – kako se ono odvija, da li stižemo da pozavršavamo sve svoje zadatke, imamo li dovoljno novca da namirimo sve obaveze.

Ko onda ima vremena da se bavi pitanjem zadovoljstva poslom?

Evo odgovora na to pitanje: dobri menadžeri, odnosno rukovodioci.

Ako se ne bavite zadovoljstvom poslom svojih zaposlenih, vremenom će ono početi da se bavi vama. To jest, da smišlja načine kako da se poveća i, ako to nije moguće, da napusti vašu firmu. A to je šteta koja se može sprečiti.

Zadovoljstvo poslom nije tema o kojoj se razmišlja kada nas pritiskaju rokovi, konkurencija je ponovo jedan korak ispred, a jedan od ključnih ljudi u firmi na bolovanju. Međutim, da bi sve ove stvari mogle da se prevazilaze tempom kojim ih život i slučaj nanose, neophodno je razmišljati o zadovoljstvu poslom. Tačnije, neophodno je nešto raditi po tom pitanju.

a

Negovanje zadovoljstva poslom

a

Na zadovoljstvo poslom utiče više faktora. Uslovi rada, plata, atmosfera, međuljudski odnosi, kvalitet komunikacije, usklađenost ličnih sa ciljevima kompanije… su samo neki od njih. Važno je imati na umu da zadovoljstvo poslom nije nešto što se jednom kreira i onda se sa tim može prestati; ono je utkano u vrednosti kompanije i na njega veoma utiče šta je to što sama kompanija čini kako bi se zadovoljstvo postiglo i održalo.

Evo nekoliko smernica o tome što bi svaki rukovodilac trebalo da ima na umu kada je reč o zadovoljstvu poslom:

• Postavljajte realistična očekivanja spram svojih zaposlenih, ali na isto motivišite i njih. To su stvari o kojima se razgovara i pregovara čim zaposleni stupi na svoje radno mesto. Zato je važno u ovoj fazi biti iskren i otvoren, reći mu šta je ono što može da dobije u vašoj firmi. Na taj način izbeći ćete zamku nerealističnih očekivanja, jedne od glavnih prepreka kada je reč o zadovoljstvu ma čime, pa tako i poslom.
• Usklađivanje osobina ličnosti i kompetencija zaposlenog sa zahtevima radnog mesta takođe je veoma važan preduslov stvaranja zaposlenog koji je zadovoljan svojim poslom. Zamislite da morate da obavljate posao koji ste savladali još davno i spremni ste na nove, kompleksnije zadatke, ali sve što dobijate je ono što možete da radite „žmureći“. Ili, sa druge strane, zamislite da se pred Vas stalno postavljaju nerešivi zadaci, odnosno oni za koje još uvek nemate dovoljno znanja i iskustva i niste u stanju da obavite zadatak, ma koliko bili domišljati ili fleksibilni. Zato imajte to na umu kada primate nove ljude u svoju firmu.

• Nemojte ignorisati probleme. Problemi su sasvim normalna i prirodna pojava; gde ima ljudi, biće i problema. Ako vidite da se oko određenih stvari stalno stvaraju konflikti, a nemate vremena da se njima bavite, pronađite ga. Nemojte ignorisati znake koji ukazuju na to da su vaši zaposleni nezadovoljni, nemotivisani ili sagoreli. Ne zaboravite da su upravo oni najvredniji resurs vaše firme i shodno tome sa njima postupajte.
• Ništa nemojte da podrazumevate, posebno pohvale. Ništa se nikada ne podrazumeva i sve što imate da saopštite svojim zaposlenima recite im jasno i glasno, ali bez predstave, bez publike, bez bilo kakvih okolnosti koje bi dodale težinu na to što želite da kažete. Isto tako, ako ste nešto obećali, ispunite obećanje; nemojte davati obećanja u svrhe pdosticaja, a onda ih ne ispunjavati. To je gotovo uvek put ka tome da zaposleni shvate da vam ne mogu verovati i time su, zapravo, jednom nogom već izvan vaše firme.
• Kvalitetna komunikacija zaista jeste prioritet. Pričanje o komunikaciji sad već zaista može da deluje kao ofucana tema, ali ona to nikako nije. Kao kada vam zubar kaže da je zaista neophodno da redovno perete zube, isto tako je zaista neophodno i da negujete zdravu komunikaciju u svom timu. To ne znači da će svi stalno da pevuše i poskakuju od sjajnog raspoloženja, već da će moći da kažu ono što imaju da kažu, da reše problem, da se njime bave, da se razumeju, uvažavaju i da istinski sarađuju. Sa takvom komunikacijom, i ako postoje druge stvari koje ne funkcionišu dobro, zaposleni i dalje mogu biti zadovoljni svojim poslom: zato što imaju doživljaj da su cenjeni kao ljudska bića sa svojim potrebama, željama i ciljevima, ne kao mašine koje sutra mogu biti zamenjene drugim.

U kontekstu zadovoljstva poslom, važno je znati i to da ono ne podrazumeva nasilno pozitivan stav prema poslu. Na primer, ako govorite svojim zaposlenima kao što su stvari „Nasmej se“ ili forsirate površinsku pozitivnost kao jednu od svojih vrednosti, vi zapravo ne radite suštinski na zadovoljstvu poslom svojih zaposlenih. Ono ne podrazumeva to da se svi pretvaraju kako je sve sjajno, već skoro sasvim suprotnu stvar: da otvoreno kažu kada stvari nisu sjajne i da budu istinski spremni da rade na tome da one ponovo postanu sjajne. U tome je ključna razlika između bavljenja ovom temom na površinskom i na suštinskom nivou. Prva varijanta je lakša, ali druga je jedina prava.

a

a

Izvor: Moja firma