POSAO ZA SVA VREMENA - SRĐAN GRBIĆ (FINANCIAL CONTROLLER), METRO
Daleke 2000. godine, na raskršću vekova, negde u hladu borova sede dva čoveka i dogovaraju se da pisane procedure, koje se odnose na to kako bi posao u kompaniji trebalo da se obavlja, postanu procesi. Kako? Pa svakoj proceduri ćemo da dodamo ocenu i da je nazovemo procesom, a ocenu ćemo da pratimo kroz vreme, jer ako ne možemo da izmermo i da pratmo ono što radimo, kako ćemo onda da upravljamo. Tu ocenu ćemo da nazovemo ključni pokazatelj performansi. Bilo bi lepo da to što radimo može samo od sebe da se izmeri i tu će nam pomoći informatičko društvo. Društvo koje će, pak, analizirati te podatke i donositi zaključke, nazvaćemo društvo znanja. I eto nama posla do dana današnjeg, a i za vremena buduća.
U dobu kada su podaci lako dostupni i čitljivi za većinu programskih rešenja, bilo da se traženi podaci nalaze na glinenim tablicama bilo u glavi potrošača, lako dolazimo do pojma Big Data. A šta dalje sa tolikom šumom podataka od kojih se ni stablo ne vidi?
Pravi odgovor daju Data scientisti, koji znaju u kom trenutku bi trebalo koristiti koje grafike, prikaze i metodologije, kako bi se neki pojam na najefikasniji način prezentovao željenoj publici kroz izveštaje. Prava bi šteta bila sada, kada imamo sve željene podatke skoro u realnom vremenu, da ih koristimo radi njih samih i da se bavimo izradom izveštaja na hiljadu i jedan način bez da se pitamo – „šta nam ono beše stvarno treba i na koji način da ih predstavimo’“ Pojam Big Data će nestati u onom trenutku kada dostupne podatke prevedemo u nama razumljiv jezik, a nepregledni podaci postanu konstantan tok informacija značajnih za naše odlučivanje.
Prava je umetnost okupiti kompaniju oko zajedničkog cilja, za koji svaki njen pojedinac izgara. Tome bi trebalo da doprinese izbalansirano izveštavanje uobličeno u War Cokpit Set informacija, u kojem u trenutku mogu da se vide svi parametri poslovanja kao hrana za donošenje odluka, a potom da svi započnu sa realizacijom. Time se stvara kolektivni duh, toliko potreban kompanijama sa fokusom na ostvarenje zadatih poslovnih ciljeva.
Bilo kakav višak podataka u izveštavanju trebalo bi da se eliminiše. Prilikom donošenja odluke šta integrisati u standardni sistem izveštavanja a šta izostaviti, treba se voditi izrekom Alberta Einsteina:
,,Sve mora da bude jednostavno koliko je u stvari i jednostavno, ali ne sme da bude jednostavnije od toga."
Jer jedino sistem, pa i sistem rada i izveštavanja jedne kompanije, ako je građen na bazi prirodnog stanja stvari, spreman je za kontinuirani razvoj.
S.M.A.R.T PRISTUP
(Specific-Measurable-Assignable-Realistic-Time related)
Šta bi trebalo da sadrži sistem izveštavanja? SMART je skraćenica od Specific-Measurable-Assignable-Realistic-Time related cilj. U cilju donošenja prave odluke potrebno je da se poseduje znanje o poslovanju, finansijama i IT. Kako je ovo u današnjem vremenu spoj visokorazvijenih struka, najbolje je pribeći planiranju implementacije rešenja kroz programe/projekte, a projekte razložiti na ekspertske sisteme koji će, svaki u svom domenu, dati svoj maksimum. Ovaj način je najprimenljiviji u većim sistemima, koji sebi mogu da priušte razvoj u kojem će se u projektnoj fazi svi pogledi usaglasiti i doći će do win-win situacije. So Sabi, domaća muzička grupa koja svira afričku muziku, kaže “Lepo vama, lepo nama!“
K.I.S.S. PRISTUP
(Keep It Short & Simple)
A može i drugačije. U ovom slučaju nam treba dobar HR, čiji je zadatak da pronađe pojedinca koji u sebi kombinuje potreban i dovoljan nivo znanja, htenja i volje da se izbori sa pitanjima iz oblasti poslovanja, finansija i IT i da ih transformiše u smislene odgovore, jednostavne za svakodnevnu upotrebu. U svakom slučaju, postoji opcija da se uposle i eksterni konsultanti, koji mogu da vam pomognu u sklopu projekta implementacije izabranog IT rešenja. Ako ste sigurni da imate prave ljude na pravom mestu, onda bi trebalo da se pozabavite internim procesima i da pružite podršku svojim ljudima da se kreativno iskažu.
Najbolji način da saznate šta donosi budućnost, jeste da je sami kreirate. A ako se, po prirodi posla, pitanje samo nameće, onda je bar lako. U trgovini sigurno nećete čuti dve stvari: “Zašto tako jeftino“ i „Ne mora danas, može i sutra“. Tako i u samom controllingu zasigurno znamo da će nam bar jednom u mesec dana tražiti najskuplju stvar, koja se prosto zove - sve i odmah. A nije da nismo znali i nije da se prvi put traži od nas!
Jednom kada se dođe do potpune automatizacije, započinje novo rađanje controllinga kao internog konsultanta i poslovnog partnera, koji sa svoje strane može da uđe u kratak proces dokazivanja ispravnosti izveštaja, i u kontinuirani proces iznalaženja novih poslovnih prilika. Zato treba pribeći rešenjima iz sveta IT koja mogu da nam daju sve podatke odmah i u celosti. Treba nam izveštaj koji je u celini tačan, a iz kojeg mogu da se dobiju svi detalji u vezi sa poslovanjem kompanije, do minimuma profitabilnosti po kupcu ili artiklu, kako bismo definisali u kom pravcu treba da alociramo snagu, odnosno rad i vreme naše kompanije.
TRANSFORMACIJA PODATAKA U INFORMACIJU
Content (stvaranje šume)
Sadržinu našeg “skladišta podataka” (Data Warehouse) prvo treba uobličiti, upotrebom moćnog SQL-a iz operativnog (transakcionog) dela računarskih sistema. Time ćemo uraditi većinu obaveznih matematičkih radnji, kako bi dalja analiza podataka bila olakšana. Ovde leži naša snaga.
Concept (šuma)
Drugi korak bio bi čitanje iz multidimenzionih baza, ukojima imamo složene sve podatke in-memory, tako da mogu da se predstave po raznim dimenzijama. Vodeća Fact tabela najčešće je povezana u zvezdastu strukturu sa raznim dimenzionim tabelama koje služe da grupišu podatke u željeni oblik. Najbolje od svega je to što se cela OLAP kocka nalazi u RAM memoriji servera. Kada su podaci u ROM memoriji, ondao oni predstavljaju knjigu na polici, a kada se nalaze u RAM memoriji, onda knjigu u glavi! Ovako pripremljeni podaci su na višem energetskom nivou, pa su samim tim i agilniji. Ovde leži naša brzina.
Context (drvo)
Treći korak bio bi planiranje izgleda samih izveštaja, bilo onih za potrebe strateškog, taktičkog ili operativnog nivoa. Sami podaci iz multidimenzionih baza planirani su tako da se slažu u gotov izveštaj upotrebom specijalnih formula, koje vam omogućavaju da birate samo one informacije koje su vam potrebne i da možete da ih postavite na odgovarajuće mesto u vašem izveštaju. Pravi švedski sto na kojem su poslužene sve informacije o kompaniji, a kroz koje možete da idete do najsitnijih detalja i da se vraćate u globalnu sliku opcijama kao što su drill up, drill down i drill through. Sada je pravi trenutak da se iskažemo kao poznavaoci poslovnih i finansijskih tokova u kompaniji i da uobličimo te informacije tako da one podstiču bolje poslovanje na svim nivoima kompanije. Ovde leži naša fleksibilnost.
Obradi informacija treba pristupiti i sa naučne strane, upotrebom naučnih metoda, i ući u proces dokazivanja pretpostavki, donošenja zaključaka i odluka. Ovo možda i nije najbrži način, ali je najbolji ako hoćemo da donesemo prave odluke i ako imamo jak i razvijen decentralizovan controlling kao poslovnog partnera, a koji je sada u ulozi internog konsultanta, koji tumači podatke i predlaže finansijski aspekt rešenja. Iz ovako postavljenih internih procesa doći će se do najbolje poslovne prakse i jednom naučene lekcije ostaju u korporativnom pamćenju kao zaostavština za budućnost kompanije.
Da li koristite SAP ubrzan Hana akseleratorom ili QlikView, MicroStrategy, Microsoft BI ili samo PowerPivot u novom Excel-u kao mesto razvoja vaših multidimenzionalnih baza, višestruko će vam se isplatiti podaci uobličeni u informacije. Ako želite promenu na bolje, budite promena. Samo napred!
Tekst je preuzet iz Controlling magazina #10. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.