CONTROLLER KAO BIZNIS PARTNER
Današnja situacija je takva da controller od “običnog” računovođe, polako ali sigurno, dolazi do pravog biznis partnera koji počinje da ima iste ciljeve kao i menadžer. Sa takvim razvojem događaja dolazi i do razvoja odgovornosti, koja više ne leži samo na menadžeru. Stoga je tema ovog 48. sastanka, održanog u petak 25.10.2019. godine, upravo bila „Controller kao biznis partner“.
Sastanak je otvoren od strane Bojna Šćepanovića, direktora Menadžment Centra Beograd i osnivača CFO & Controlling kluba, već dobro poznatom metodom networking-a, koja je omogućila učesnicima da se bolje upoznaju i nastave dalji tok sastanka u pozitivnoj atmosferi.
Pet sjajnih panelista govorilo je na temu “Controllera kao biznis partnera” i odnosa controllera i menadžera:
- Vesna Lečić, Head of Controlling, MK GROUP
- Aleksandra Paunić, Head od Controlling, WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJE
- Nataša Marković, šef plana i analize, PLANTAŽE
- Željko Vidojević, direktor plana i analize, BANCA INTESA
- Goran Kukić, Head od Controlling and Risk, THYSSENKRUPP MATERIALS
- Trenutni fokus je na razvoju funcionalnog controllinga (THYSSENKRUPP MATERIALS),
- Teži se odvajanju sektora controllinga od sektora finansija (WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJE), što controllingu daje veći autoritet i manevarski prostor u sprovođenju uloge čuvara vrednosti kompanije
- Da bi komunikacija controllera prema menadžerima bila efikasna,i precizna, controlleri pored visokog tehničkog znanja moraju posedovati i određene veštine prilagođene komunikacije (soft skills) koje im omogućavaju jasno prezentovanje stavova i sugestija menadžerima.
- Ključ dobre komunikacije,kako sa menadžerima tako i sa ostalim kolegama, jeste uspostavljanje obostranog poverenja koje da bi s izgradilo iziskuje dosta vremena, rada i dobre volje.
- Krucijalna stvar za svaku kompaniju jeste da svi zaposleni razumeju ciljeve, misiju i viziju preduzeća i da njima zajednički streme.
- Najveći deo radnog vremena controlleri posvećuju prikupljanju podataka (data mining) i samom sastavljanju izveštaja, te je cilj je da se u budućnosti kroz automatizaciju procesa izrade izveštaja, korišćenjem različitih BI alata (SAP, PowerBI...), dođe do situacije da najviše vremena controlleri posvete analizi izveštaja i pisanju preporuka koje bi, u velikoj meri, olakšali posao odlučivanja menadžera.
- Težnju treba usmeriti ka standardizaciji procesa izrade uputstva ,koji bi se primenjivao na nivou cele kompanije
- Finalizovanje izveštaja sprovodi se u periodu od 5. do 15. dana u mesecu, odnosno u prvih 10 radnih dana
- Uglavom, kada se jednom napravi budžet, ne prave se rebalance-i što nije slučaj i sa forecast-ima koji se prave sve češće . Naime, forcast-i se prave na meseca dana, dva meseca, a kada se dođe do četvrtog kvartala, prave se čak i na dnevnom nivou.
- Analitičnost
- Hrabar integritet
- Pouzdanost
- Pronicljivost
- Objektivnost