Biznis modeli, ali i tržište rada pretrpeće promene usled četvrte industrijske revolucije, odnosno kretanja u isprva nepovezanim oblastima kao što su veštačka inteligencija, robotika, nanotehno­logija, 3D štampa, genetika i biotehnologija. Značajni ,,potresi" predviđaju se na polju veština neophodnih za napredak u novim okolnostima, navodi se u izveštaju ,,Budućnost radnih mesta" Svetskog ekonomskog foruma.

d

d

Izveštaj je zasnovan na anketi koja je sprovedena među čelnicima sektora ljudskih resursa i direk­torima strategija kompanija u de­vet industrijskih grana na prostoru 15 najvećih svetskih ekonomija, koje zapošljavaju 65 odsto svetske radne snage. Priroda promene u narednih pet godina je takva da čak 7,1 miliona radnih mesta može biti izgubljeno kroz tehnološke viškove, automatizaciju a najveći gubici biće u administrativ­nom sektoru. Ova cifra će delimično biti nadoknađena stvaranjem 2,1 mi­liona novih radnih mesta, u grupama više specijalizovanih poslova, kao što su kompjuterske nauke, matematič­ke, arhitektura i inženjering.

f

f

Uticaj očekivanih promena variraće u odnosu na industriju, vrstu posla i pol zaposlenih. Tako se očekuje da će zdravstvo pretrpeti najveći udarac, a slede sektor ener­getike i finansijskih usluga. Najviše novih  radnih  mesta generisaće informacione i komunikacione tehnologije, stručne službe i mediji kao i sektor zabave.

Bez hitne i ciljane akcije danas, u cilju upravljanja promenama u bliskoj budućnosti i izgradnjom radne snage sa veštinama koje će odoleti budućim zahtevima tržišta i razvoju tehnologije, vlade će morati da se izbore sa rastućom stopom nezaposlenosti i nejednakosti, a preduzeća sa smanjenom bazom potrošača, istakao je Klaus Schwab, osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma, komentarišući  izveštaj.

h

JAZ RODNE NEJEDNAKOSTI

Budućnost  tržišta  radne  snage sa sobom nosi i rodne implikaci­je. Na osnovu procenjenog broja radnih mesta koja će se ugasiti, ali i novih koja će se pojaviti na tržištu,  izgleda  da će teret jed­nako pasti i na žene (48%) i na muškarce (52%).

Međutim, s obzirom da muskarci čine veći deo tržišta rada u odnosu na žene, ova perspektiva produbiće jaz rodne nejednakosti. Naime, procenjuje se da će žene izgubiti pet radnih mesta na jedno novo dobijeno, u poređenju sa muškarcima gde na svako novo radno mesto trojica ostaju bez posla. Ovo se može objasniti i niskim učešćem žena u određenim grupama poslova za koje se očekuje da će doživeti rast u narednom periodu, što samo ukazuje na činjenicu da lideri što pre moraju da se posvete hroničnom problemu kako uključiti veći procenat žena u nauku, tehnolo­giju, matematiku i inženjering.

g

SUOČAVANJE S PROMENAMA

Kada je reč o izgledima ispitani­ka o tome kako najbolje da se nose sa ovim suštinskim promenama, vesti su ohrabrujuće. Najzastuplje­nija strategija radne snage u svakoj industriji je ulaganje u trenutno zaposlene kako bi stekli ove neophodne veštine. Druge prakse, kao što su mobilnost i rotacija poslova, privlačenje talenata iz inostranstva, onih ženskog pola i pripravničke pozicije, takođe su visoko zastupljene. Rezultati an­kete pokazuju da one kompanije koje planski posmatraju razvoj svog kolektiva i to postavljaju kao prioritet, gotovo za 50 odsto su veće šanse da investiraju u dodatno obrazovanje svojih postojećih kadrova, u odnosu na kompanije koje razvoj ljudskih resursa ne postavljaju kao prioritet. Rezultati ankete ukazuju da većina kompanija smatra da je ulaganje u veštine, umesto u  angažova nje više radnika na kraći period, ključno za dugoročno reša­vanje poremećaja koji se očekuju na tržištu rada.

h

NOSIOCI PROMENA

Najznačajniji pokretač promena u svim industrijama biće promena prirode posla. Kako nove tehnologije omogućavaju obavljanje posla uvek i svuda, kompanije praktično usitnjavaju radne zadatke na nove načine, što vodi fragmentaciji poslova kroz brojne industrije. Ovim efektima dodatno doprinosi razvoj mobil­nog interneta i cloud tehnologije, koji omogućavaju brzo širenje modela usluga zasnovanih na internetu. Međutim, dok koncept nove ekonomije može biti jedan od najvidljivijih trenutnih manife­stacija poremećaja na tržištu rada, postoji više promena, i negativnih i pozitivnih koje se očekuju u određenim industrijama, što pred menadžment i regulatorne okvire stavlja nove izazove.

u

ANALIZA  INDUSTRIJE I ZANIMANJA

Jedno od pitanja koje je bilo postavljeno ispitanicima bilo je i koje to nove kategorije poslova i funkcija očekuju da će postati od suštinske važnosti za njihovu industriju do 2020. godine, i gde bi u okviru svojih global­nih operacija mogli da nađu odgovo­re na takve zahteve. Dve vrste posla ističu se u gotovo svakoj industriji i na svim područjima. To su analitičari podataka, za koje kompanije očekuju da će im pomoći da shvate bujicu podataka u koje imaju uvid zahvaljujući razvoju tehnologije. Druga vrsta su specijalizovani predstav­nici prodaje, s obzirom da će svaka industrija morati da se osposobi za komercijalizaciju i svojim klijentima objasne svoju ponudu. Među novim poslovima koji se često pominju nalaze se novi tipovi pozicija unutar sektora ljudskih resursa, specijalisti organizacionog razvoja, inženjeri specijalsti za oblasti materijala, bio­hemije, nanotehnologije i robotike, specijalisti regulatornih okvira i odnosa sa državom, eksperti prostornih informacionih sistema, komercijalni i industrijski dizajneri.

g

SARADNJA

Dok prognoze zavise od industri­je i regiona, značajne promene su već u toku, a na kraju, akcije koje se preduzimaju danas odrediće dalji tok, odnosno da li će ove promene dovesti do pojave novih mogućno­sti ili masovne migracije radnika.

U ovakvim okolnostima po­drazumeva se veća odgovornost samih kompanija pri prekvalifikaciji, odnosno dodatnoj edukaciji radne snage i još bitnije, zahteva se saradnja kompanija na ovom polju, a ne takmičenje za talente. Takođe, neophodno je da državne uprave postave osnove za brze i fundarnentalne promene u obrazovnim sistemima kako bi pripremile neophodan kadar za novo tržište rada, a kompanije i države moraće zajedno da rade na izradi rešenja za budućnost, zaključuje se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.

Izvor: PC Press