IBM je u Business Intelligence oblasti dosta dugo, još od 60-ih i 70-ih godina prošlog veka i pojave računara koji su bili u stanju da na efikasan način obrađuju podatke o transakcijama i klijentima, i koji su služili za automatizaciju poslovanja. Još i tada je postojala potreba da se ti podaci iskoriste da bi se na efikasan način moglo upravljati kompanijama i da bi mogle da se donesu odluke zasnovane na podacima. Iako je to tada bilo rezervisano za najveće kompanije, pojava interneta, a zatim i eksplozija podataka, dovela je do toga da je oblast upravljanja podacima i Business Intelligence (BI) postala potreba svih kompanija koje žele da budu ispred svoje konkurencije.   [caption id="attachment_26665" align="aligncenter" width="550"] Goran Slijepčević, Analytics Sales Leader, IBM.[/caption]   Iako je i pre toga bio prepoznat u ovoj oblasti, IBM je akvizicijom kompanije Cognos 2008. godine, vodeće tehnološke platforme u to vreme, postao prepoznat kao jedna od vodećih kompanija u BI svetu. Kroz akviziciju Cognosa, IBM je dobio i još jednu, ljudima iz controllinga dobro poznatu, platformu za Planning&Budgeting – TM1. Ove dve platforme su bile lideri u oblasti alata za BI i Planning&Budgeting, i IBM je njihovim razvojem i unapređenjem funkcionalnosti, prateći potrebe klijenata, tokom ovih godina uspeo da zadrži ove pozicije i da ih unapredi, o čemu svedoči veliki broj kompanija koje ove alate koriste, kako kod nas, tako i u svetu.   Nakon ovog kratkog pogleda u istoriju, pogledajmo šta je danas BI, koja su aktuelna očekivanja od platformi u ovoj oblasti, koji su to glavni trendovi, i šta je svrha ovih alata uopšte. Ovde ćemo predstaviti tri glavna trenda:

• Self Service
• Data Governance
• Predikcije i operacionalizacija

 

Self Service

  Porast konkurencije, ekonomske krize, novi igrači koji se pojavljuju u tradicionalnim industrijama, svest da postoji ogromna količina podataka koja se može iskoristiti kao konkurentna prednost, i uostalom čitav svet koji se ubrzao, dovelo je do toga da poslovni korisnici počinju da doživljavaju BI alate kao nasušnu potrebu da bi bolje razumeli kako njihove kompanije posluju i da budu brži i efikasniji od konkurencije. Ovo je dovelo do jednog termina koji se danas često koristi – Self Service BI. Jednostavno, potrebe poslovanja su takve da poslovni korisnici žele brzo i jednostavno da samostalno analiziraju podatke, prilagođavaju postojeće izveštaje, rade sopstvene analize i budu nezavisni od IT odeljenja. Današnja poslovna dinamika to jednostavno zahteva. Poslovni korisnici moraju biti u ulozi da se sami mogu lako povezati na izvore podataka ili „uploadovati“ svoje podatke (npr. Excel fajl), lako analizirati podatke i kreirati vizuelizacije, imati potreban Intelligence i biti u mogućnosti da odluke mogu praviti brzo. Ova promena je dovela do toga da neka BI rešenja, koja su bila prepoznata pre par godina izgube svoje pozicije, ali i da se pojave neka nova rešenja. IBM je radeći sa svojim klijentima širom sveta prepoznao ove potrebe i pre par godina kroz novu ediciju IBM Cognos platforme omogućio self service i napredne mogućnosti vizuelizacije svojim korisnicima, kao i druge mogućnosti o kojima ćemo govoriti nešto kasnije.

Ilustracija 1 – moderne vizualizacije u BI platformi – IBM Cognos

 

Data Governance

  Drugi trend koji se izdvaja poslednjih godina, iako je postojao od samog začetka BI oblasti, jeste potreba za nečim što se naziva Data Governance u okviru BI domena, kao i za tim da se obezbedi tačnost podataka koje koristimo u okviru BI alata.   Naime, BI po određenim podelama spada u deskriptivnu analitiku, koja ima za cilj da prikaže stanje poslovanja ili neke oblasti od interesa koristeći istorijske i trenutne podatke. Na osnovu tih podataka, poslovni korisnici donose odluke. Ukoliko informacije i analize na osnovu kojih donosimo odluke nisu tačne, ni naše odluke ne mogu biti ispravne, a pitanje kako obezbediti tačne informacije se često zanemaruje.   Pre par godina se u oblasti BI stavljalo mnogo akcenta na domen vizuelizacije, dopadljivog izgleda izveštaja, kao i spomenutih self service mogućnosti i zanemarivao se osnovni postulat BI platformi – da one treba da omoguće neki Intelligence za donošenje odluka i da moraju osigurati da podaci koje prikazuju budu tačni. Zanemarivanjem ovih karakteristika, kompanije su često imale iscepkane mini BI platforme, koje su sve kreirale svoju „istinu“ nad različitim skupovima podataka. Kao rezultat, različiti delovi firmi su imali svoje informacije o stanju poslovanja koji su se pritom razlikovali i bili netačni, jer svoje analize nisu radile nad ispravnim i kompletnim izvorima podataka. I spoljni razlozi su napravili svoj uticaj – IT sistemi su se vremenom umnožili i usložili, količina i raznolikost podataka se mnogostruko uvećala, pa samim tim i izvori podataka nad kojima su se radile analize kroz BI platforme. Kao rezultat ovih okolnosti, ponovo je u prvi plan izašao jedan od osnovnih postulata – a to je da informacije koje prikazuje BI platforma moraju biti tačne i da mora postojati upravljivost nad podacima u BI platformi. Odnosno, često kažemo da krajnji korisnik mora biti u mogućnosti da „jednim klikom“ može doći do informacije kako se došlo do određenog broja u nekoj analizi i izveštaju (ovo se često naziva Data Lineage) – gde se nalaze izvorni podaci za taj broj i koje su kalkulacije primenjene da bi se došlo do tog broja koji gledamo. Drugi bitan aspekt je poverljivost podataka i bezbednost – kompanijske analize često u sebi imaju podatke koje ne treba da vide svi zaposleni, odnosno u zavisnosti od uloge u firmi, različiti ljudi vide neke podatke kao maskirana polja. Sve ovo govori da BI nije samo domen jednostavnog kreiranja dopadljivih grafikona, već mnogo više.   Ovde bi možda bilo zgodno napraviti digresiju i spomenuti da smo se više puta susretali za različitim razumevanjem šta je to BI, u zavisnosti od toga da li sagovornik dolazi više sa poslovne ili IT strane. Poslovni korisnici, pod BI platformom ili BI domenom kao jednom celinom obično podrazumevaju ono što vide – izveštaje i analize kroz neki BI alat (npr. Cognos) kao i mehanizme/ alate u pozadini koji pune i pripremaju podatke. Ljudi koji dolaze iz IT sveta, ovaj deo u pozadini često jasnije dele i odvajaju od BI domena (koji se odnosi na onaj sloj koji je okrenut prema krajnjim korisnicima) i koriste termine kao DWH – Data Warehouse (odnosno, skladišta podataka) i ETL alate (alate kojima se DWH sistemi pune podacima iz izvornih sistema u formi pogodnoj za izveštavanje). I jedna i druga terminologija mogu se smatrati ispravnom. Ipak, to nam signalizira da je onaj sloj koji krajnji korisnici ne vide, prilično bitan. Često baš od tog DWH i ETL sloja zavisi šta će krajnji korisnik moći da uradi kroz BI platformu, da li će imati pravovremene podatke, da li će oni biti tačni, pouzdani i slično, odnosno da li će spomenuti Data Governance biti omogućen. Odnos BI elementa prema Data Warehouse i ETL elementima je sličan kao i sa automobilima – da bismo se kao vozač osećali dobro u vozilu, potrebno je da pored lepog enterijera, korisne i lepe grafičke konzole, imamo i sistem koji dobro radi tamo negde „ispod haube“.  

Ilustracija 2 – tok podataka prema Business Intelligence platformi

   

Predikcije i operacionalizacija

  Treći trend koji vidimo u BI domenu, u širem smislu, jeste potreba da BI više ne treba samo da obezbedi pogled na istorijsko i trenutno stanje poslovanja, nego i da na neki način treba da nam omogući „pogled u budućnost“, odnosno prediktivnu analitiku i operacionalizaciju BI domena.   Poslovni korisnici sve više žele da imaju nešto što bi omogućilo efikasan forecasting, odnosno predikcije na koje se mogu osloniti. Prediktivna analitika, za razliku od deskriptivne (u kojoj se nalazi tradicionalni BI), koristi istorijske podatke da u njima pronađe zakonitosti, trendove i obrasce i na osnovu toga predvidi buduće ponašanje. I kod nas vidimo da se korisnici počinju okretati ovoj oblasti. Naime, iako je kreiranje prediktivnih modela kompleksan posao i nije „staklena kugla koja sama pogađa budućnost“, benefiti koje ovakva rešenja donose su vrlo jasno vidljivi (npr. uspešnost marketinških kampanja na osnovu predikcija koji će klijenti pozitivno odgovoriti na ponudu).   IBM je akvizicijom kompanije SPSS, 2009. godine, dodatno ubrzao razvoj svoje ponude na polju prediktivne analitike i danas klijentima nudi sveobuhvatan portfolio alata u domenu analitike, integrišući prediktivnu analitiku u sve druge poslovne oblasti, uključujući i BI. Ovaj domen IBM prediktivne analitike, kombinovan sa Business Intelligence domenom, koriste brojne retail kompanije kod nas i u regiji, kao i telekom operatori i banke i osiguranja. Jedan od primera upotrebe prediktivnih alata u BI i controlling oblasti je kod jednog od vodećih evropskih avio prevoznika, inače dugogodišnjeg korisnika IBM alata za Planning&Budgeting (TM1, odnosno današnji naziv IBM Planning Analytics). Kako je ovo dosta konkurentna industrija, oni su imali imperativ povećanja tačnosti forecastinga i cash flowa na dnevnom nivou, što je bio jedan od bitnih KPI-eva, i za tu upotrebu su iskoristili IBM prediktivnu tehnologiju, koja je u kombinaciji sa Planning&Budgeting TM1 platformom dala vrlo značajne rezultate.   Pored ova tri trenda, zgodno je napomenuti i da u domenu controllinga, odnosno alata za controlling prepoznajemo i potrebu da alati za Planning&Budgeting i what-if analize, imaju u sebi i BI komponentu – odnosno elemente vizualizacije kroz dashborde ili reporte na kojima vidimo parametre od interesa (realizaciju budžeta, razne YTD parametre i sl.) – što daje zdravstvenu sliku našeg poslovanja i na osnovu čega možemo da se vratimo unazad u domen planiranja i radimo potrebne korekcije. Vodeći se tim motivima, IBM je u sklopu svoje Planning&Budgeting platforme integrisao i domen BI – vizuelizacije, koji omogućava poslovnim korisnicima jednostavnu kreaciju dahsboarda i reporta, na isti način koji omogućava i nezavisna BI platforma.

Ilustracija 3 - Planning&Budgeting vizuelizacije – IBM Planning Analytics

  Sve u svemu, trendovi koje vidimo u regiji i svetu, aktuelni su i kod nas. BI rešenja treba da budu vizuelno atraktivna, orijentisana krajnjim – poslovnim korisnicima i namenjena jednostavnoj upotrebi, gde se mogu analizirati bilo koji podaci na brz način. Sa druge strane, BI platforme treba da zadrže svoju robusnost i pouzdanost, mogućnost upravljanja i bezbednost, kao i da omoguće krajnjim korisnicima da se mogu pouzdati u analize koje rade. Bez toga, jednostavno, Business Intelligence više nije Intelligence. I organizacije u Srbiji, koje posluju u različitim industrijama, postaju sve svesnije uloge i važnosti BI rešenja za poslovanje, i uočljiv je pozitivan trend u njihovom prihvatanju. IBM u domenu BI rešenja koristi poznatu stabilnost i bezbednost Cognos platforme i obogaćuje je novim mogućnostima kao što su self service mogućnosti, moderne vizuelizacije, storytelling mogućnosti, potpuna prilagođenost radu na mobilnim uređajima i slično. Kao rezultat toga, veliki broj domaćih kompanija svoj Business Intelligence zasniva na Cognos platformi – od banaka, telekom operatera i državnih institucija, pa do malih i srednjih kompanija koje su iskoristile ovu platformu da bi imale bolji uvid u svoje poslovanje i ostvare prednost u odnosu na konkurenciju.

Ilustracija 4 – IBM Cognos Analytics

    IBM poseduje i alate i ekspertizu u svim oblastima analitike i može pomoći da se pronađu odgovori na pitanja: šta se desilo, zašto se desilo, šta će se desiti, šta bismo trebali da radimo i šta je naš plan.

Ilustracija 5 – kompletan krug analize podataka

   

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #14. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.

Još zanimljivih tekstova možete pročitati na ovom linku.