Kako doneti pravu odluku? Borba između razuma i osećajnosti
Pođimo od pretpostavke da su menadžeri osobe sa izraženim preduzetničkim sposobnostima. Ovde mislim na sve one veštine koje se odnose na osećaj i sklonost ka anticipiranju šansi i prilika; osećaj da će nešto biti dobro i uspešno; da je nešto neophodno u procesu poslovanja; sam taj "unutrašnji glas" koji nas tera da se pokrenemo i uradimo nešto drugačije.
Ipak "osećaj koji nas nikada ne vara" može nekad i da pogreši. Uglavnom dolazi do toga zato što dopustimo da nas emocije nadvladaju i prevare, i odvedu u pogrešnom smeru.
Stoga je jako važna kritična provera svih naših pretpostavki, misli, emocija. A koja osoba je bolja za to nego sam controller. Podsetiću da je važan zadatak controllera da podrži menadžera pružanjem detaljnih informacija, činjenica, obrazloženih kroz brojeve i tačne podatke, odnosno da analitičnim postupkom utvrdi koliko je realno ostvarivo ispuniti zamisao menadžera. Jedino tako može da se obezbedi sprovođenje racionalnosti unutar kompanije.
Naravno da baziranje konačne odluka samo na činjenicama i logičnim zaključcima nije dovoljno. Važno je odabrati pravi trenutak za postavljanje pitanja koja su u direktnoj vezi sa činjenicama, a koja će doprineti da se kasnije jasnije i preciznije donese odluka.
Analitičnost i intuicija trebaju biti uzete podjednako u obzir kada dođe do finalnog donošenja odluka. Ukoliko postoji disbalanas među njima, mora se pažljivije postupati u daljem procesu odlučivanja. To znači da se još jednom mora izvršiti provera svih brojeva, činjenica, na osnovu čega su doneti zaključci, kako je tekao proces istraživanja i sl.
Na primer, ukoliko menadžer veruje u proizvod, iako brojke govore suprotno i ne obezbeđuju uspeh, controller je dužan da obezbedi dodatne informacije i argumente ukoliko one mogu podržati menadžerovo "šesto čulo".
Nemogućnost obezbeđenja adekvatnih informacija - dovodi preispitivanja odluke menadžera. Može se desiti da brojevi ukazuju na tačnost postavljenih pretpostavki, a da controller ipak ima "loš osećaj" u vezi sa odlukom jer je postavljena previše optimistično.
I za controllera i menadžera je neophodno da razumeju jedan drugog - i da podjednako uvažavaju brojeve i činjenice, kao i osećaj da li nešto može da uspe. Samo ovakva situacija može dovesti do nesumnjivog uspeha prilikom ispunjavanja određenog cilja.
Izvor: WHU - Otto Beisheim School of Management
Ipak "osećaj koji nas nikada ne vara" može nekad i da pogreši. Uglavnom dolazi do toga zato što dopustimo da nas emocije nadvladaju i prevare, i odvedu u pogrešnom smeru.
Stoga je jako važna kritična provera svih naših pretpostavki, misli, emocija. A koja osoba je bolja za to nego sam controller. Podsetiću da je važan zadatak controllera da podrži menadžera pružanjem detaljnih informacija, činjenica, obrazloženih kroz brojeve i tačne podatke, odnosno da analitičnim postupkom utvrdi koliko je realno ostvarivo ispuniti zamisao menadžera. Jedino tako može da se obezbedi sprovođenje racionalnosti unutar kompanije.
Naravno da baziranje konačne odluka samo na činjenicama i logičnim zaključcima nije dovoljno. Važno je odabrati pravi trenutak za postavljanje pitanja koja su u direktnoj vezi sa činjenicama, a koja će doprineti da se kasnije jasnije i preciznije donese odluka.
Analitičnost i intuicija trebaju biti uzete podjednako u obzir kada dođe do finalnog donošenja odluka. Ukoliko postoji disbalanas među njima, mora se pažljivije postupati u daljem procesu odlučivanja. To znači da se još jednom mora izvršiti provera svih brojeva, činjenica, na osnovu čega su doneti zaključci, kako je tekao proces istraživanja i sl.
Na primer, ukoliko menadžer veruje u proizvod, iako brojke govore suprotno i ne obezbeđuju uspeh, controller je dužan da obezbedi dodatne informacije i argumente ukoliko one mogu podržati menadžerovo "šesto čulo".
Nemogućnost obezbeđenja adekvatnih informacija - dovodi preispitivanja odluke menadžera. Može se desiti da brojevi ukazuju na tačnost postavljenih pretpostavki, a da controller ipak ima "loš osećaj" u vezi sa odlukom jer je postavljena previše optimistično.
I za controllera i menadžera je neophodno da razumeju jedan drugog - i da podjednako uvažavaju brojeve i činjenice, kao i osećaj da li nešto može da uspe. Samo ovakva situacija može dovesti do nesumnjivog uspeha prilikom ispunjavanja određenog cilja.
Izvor: WHU - Otto Beisheim School of Management