Mobilni u krizi srednjih godina

Bez njih je danas život gotovo nemoguć, sa njima svakodnevne obaveze obavljamo lakše, oni su uvek tu uz nas i pored nas. Pogodili ste – reč je o mobilnim telefonima, koji iz godine u godinu postaju sve tanji, kvalitetniji i korak su bliže apsolutnoj interakciji sa samim korisnikom. Upravo iz tog razloga danas obeležavamo veliki jubilej – tačno je 42. godine od prvog poziva mobilnim telefonom, te je čast posvetiti jedan tekst ovom revolucionarnom uređaju.

Revolucija se danas na neki način tumači kroz brzinu procesora, kvalitet kamere, ekrane i ostale preformanse, međutim davne 1973. godine, reč revolucija imala je jednu sasvim drugačiju konotaciju. Da se vratimo u vesele sedamdesete, koje su nam pored ekspanzije muzičke scene (i rekreativnih narkotika), donele ono od čega se danas nikako ne odvajamo – mobilni telefon.

Priča o prvim bežičnim uređajima datira još iz Prvog svetskog rata, a nastavlja se 1941. godine. Lako se može zaključiti da su ti prenosivi uređaji, nalik na telefon, korišćeni radi komunikacije u vojne svrhe. Ipak, prvi zvanični poziv na svetu putem mobilnog telefona obavljen je 1973. godine, kada je Martin Cooper, generalni direktor Motorolinog odeljenja za komunikacije, pozvao svog glavnog rivala iz telefonske kompanije Bel Labs.

Martin Cooper, koji danas ima 86 godina, za istorijski poziv koristio je Motorolu DynaTAC 8000x koja je zapravo i otovrila sasvim novo poglavlje u svetu komunikacija. Zanimljivo je da je taj telefon težio čak 1 kilogram, bio je dugačak 13 centimetra, a imao je čak i LED displej sa samo jednim redom karaktera. Rečnikom Sir Olivera iz „Alana Forda“, cena ovog telefona je bila prava sitnica: samo 3995 dolara.

Kasnije, početkom milenijuma, stigao je Philipsov prvi pameti telefon „The Synergy“, jedini telefon putem koga je bio moguć pristup Internetu, email-u i faksu. Telefon „The Danger Hiptop“ (popularno Sidekick) prvi put je upoznao svet sa mobilnom kamerom i igrama, a nastao je kao proizvod nekoliko kompanija. Devetog dana januara 2007. godine svetskoj javnosti je predstavljen iPhone, a danas imamo na raspolaganju i flagship modele telefona sa velikim brojem mogućnosti.

a

Telefoni pametni, uređaji mobilni

Mobilni tj. pametni telefoni danas svakako predstavljaju svemoćno oružije za borbu protiv obaveza, zadataka, dosade i ostalih stvari sa kojima se svaki dan hvatamo u koštac. Ekspanzija koja se naglo javila nije vezana samo za svet mobilne industrije, već počiva na potrebema savremenog čoveka da veliki broj obaveza odradi na krajnje jednostavan i organizovan način.

Baš iz tih razloga, izašli smo iz okvira osnovnog, te klasični pozivi danas zauzimaju neku sekundarnu, udaljenu poziciju, zamenivši ih masa aplikacija različitih kategorija i veliki broj besplatnih servisa za dopisivanje i vizuelnu komunikaciju. Naravno, sa različitim potrebama dolaze i različita rešenja – mobilna industrija nam nudi uređaje po našoj meri, od koji svaki na svoj način utiče na život pojedinaca.

Ipak, evolucija mobilnih telefona za ove 42 godine naučila nas je svemu i svačemu. Na početku čudili smo se oblicima telefona, ekranu u boji, brzini procesora, a danas sve to imamo u jednom manje-više unificiranom pakovanju, te je magični momenat divljenja rezervisan isključivo za neobične stvari. Termini kao što su brži, tanji, veći, lepši, samo se provlače kroz mnogobrojne promocije i predstavljanja današnjih telefona, čineći nas donekle znatiželjnijima, a u isto vreme započinjući novi krug potrošačkih potreba – menjam telefon star godinu i po dana za brži, bolji, lepši….

Činjenica je da današnje moderno društvo više počiva na samom prestižu nego na potrebama, te mobilni telefoni predstavljaju samo to, dok oni pravi entuzijasti i zaljubljenici u tehnologiju vide nešto više u tom komadu plastike i metala. Primarne funkcije svakog mobilnog telefona danas su stopljene sa ostalim funkcijama koje pružaju ovi pametni uređaju, usmeravajući čitavu industriju u smeru koji pokušava da kvantifikuje nas same, čineći nas bržim, boljim, spremnijim, analizirajući doslovno svaki naš korak i pokret.

Danas taj smer zovemo najčešće produktivnost i optimizacija resursa. Gde god se nalazili, mobilni telefon je uz nas. Davne 1973. godine to beše poziv, danas selfie, Internet, sadržaj, organizacija, zdravlje i ostalo. Naravno, kao moderno društvo, svemu tome težimo, lakše ostvarujemo progres iz dana u dan, posao obavljamo brže, a i život u nekim trenucima može biti zanimljiv, zahvaljujući njegovom visočanstvu: mobilnom telefonu (makar igrali igrice na WC-u, a priznaćete, to svi radimo).

a

Šta je sve pred nama?

Revolucije, neke veće, možda više neće ni biti – ona se ipak dogodila dva puta: 1973. godine sa prvim pozivom i 2007. kada je pokojni Steve Jobs predstavio iPhone. Dakle, ostaju nam samo dodatne inovacije, čineći mobilne telefone uređajima koji se sve više sjedinjavaju sa životom svog vlasnika.

Kompletna wearable industrija dakle počiva na društveno korisnoj platfromi, pa neće biti čudno da u budućnosti dočekamo uređaje koji će obavljati sve veći posao umesto nas koristeći pametne aplikacije i različite funkcije. Iako je ova teza još uvek u domenu teorije, ona će verovatno ugledati svetlost dana brže nego što mi mislimo.

No, vratimo se glavnim akterima ovog teksta, mobilnim telefonima. I dok velike kompanije nastavljaju da proizvode sve tanje, modernije i aktuelnije telefone, pred našim očima oni zapravo kreiraju mozaik vremena – mi, zaljubljenici u tehnologiju, još uvek želimo da verujemo u neke fundamentalne elemente komunikacije, bežeći na taj način od daleke budućnosti i ostavljajući prostor vremenu da nas ne zamene roboti, već da učini ono što je u njegovoj glavnoj nadležnosti – formiranje sećanja na uređaje koji su uveli revoluciju u svet komunikacija, ali i pomogli pri izgradnji digitalne evolucije samog čoveka.

a

a

Izvor: Netokracija