No risk, no profit. Big risk, big profit., Aleksandar Nešić, Direktor sektora finansija, Hemofarm

Hemofarm, kao najveći domaći proizvodjač lekova, i jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, osim na domaćem, posluje i na trideset i osam inostranih tržišta. Tako izazovno i dinamično okruženje zahteva stalni monitoring sa aspekta raznih vrsta rizika kojima jedna međunarodna kompanija može biti izložena. Risk management kod nas je uveden pre par godina, kao deo standardnog paketa izveštavanja koji se primenjuje u Stada grupi, a koji je obavezan za svaku javnu kompaniju u Nemačkoj.

[caption id="attachment_16578" align="aligncenter" width="546"] Aleksandar Nešić, Direktor sektora finansija, Hemofarm[/caption]

Osnovni smisao risk menadžmenta je blagovremeno sagledavanje svih pretnji kojima smo izloženi, te njihovo pretvaranje u šanse za napredak, ili pak, minimiziranje njihovog negativnog uticaja na profit. Drugim rečima, akcenat u upravljanju rizicima leži u proaktivnom pristupu. Predmet analize su samo oni rizici koji se mogu kvantifikovati, i kojima je moguće odrediti stepen verovatnoće nastanka u nekom narednom periodu.

Iako u našoj kompaniji ne postoji odvojena služba koja se bavi samo ovom problematikom, u svakoj funkciji, odnosno sektoru, postoji lice zaduženo za pravilnu identifikaciju, valuaciju i unos rizika u sistem. Kako se dobar deo analize bazira isključivo na ličnoj proceni, ovim poslom se mahom bave direktori sektora, kao i zaposleni sa višegodišnjim radnim iskustvom. Oni imaju širu sliku poslovanja kompanije. Sve ovo, imajući u vidu činjenicu da se mnogi od rizika neće manifestovati samo na sopstveni delokrug rada, već mogu imati daleko širi indirektan uticaj.

U tehničkom smislu reči, proces upravljanja rizicima se odvija po sledećoj šemi:

• Identifikacija rizika. Ona podrazumeva sistematsko prepoznavanje svih budućih događaja koji mogu imati znatan uticaj na poslovni model ili, pak, na risk profil.
• Kvantifikacija rizika. Uključuje podrobnu analizu svakog rizika, koja za rezultat treba da ima odgovarajućuju evaluaciju rizika sa aspekta njegovog uticaja i verovatnoće.
• Kontrola rizika. Podrazumeva i akcioni plan.
• Unos u Stada-in risk management sistem. Zaposleni zaduženi za ovu aktivnost obavljaju ovaj deo posla.
• Grupisanje rizika. Obuhvata analizu pojedinačnih rizika i grupisanje onih sa identičnim, ili sličnim uzrocima nastanka.
• Risk monitoring. Podrazumeva kontinuirano praćenje razvoja samog rizika, kao i implementaciju i efektivnost preduzetih mera.
• Izveštavanje. Odvija se prema odgovarajućim nivoima Uprave na kvartalnoj osnovi.

Sa aspekta vremenskog horizonta na koji se potencijalni rizik proteže, analiza se sprovodi u tri segementa:

• kratkoročni (uticaj do 12 meseci)
• srednjoročni (naredna 24 meseca) i
• dugoročni (duži od 24 meseca).

Analiza rizika sa uticajem na kratak i srednji rok je obavezna, dok je analiza na dugi rok opcionog karaktera.

Svi rizici su, u skladu sa pomenutom metodologijom Stada grupe, podeljeni u nekoliko segmenata:

1. Operativni rizici. To su rizici koji se pojavljuju tokom procesa isporuke robe i usluga i koji mogu da ugroze snabdevanje tržišta. Ova grupa rizika je isključivo internog karaktera. Ona obuhvata rizike u vezi sa skladišnim poslovanjem i logistikom; prodajni rizik, proizvodni rizik, rizik kontrole i obezbeđenja kvaliteta, kao i rizike u domenu istraživanja i razvoja, što je u farmaceutskoj industriji jedan od ključnih rizika.
2. Tržišni rizici. Obuhvataju rizik gubitaka usled promena na tržištu, te su rezultat delovanja eksternih faktora. Tržišni rizici uključuju: rizik ulaska inovatora, rizik ekonomskih ciklusa, tržišna pozicija vs. konkurencija, tržišni trendovi i sl.
3. Finansijski rizici. To su rizici koji mogu negativno uticati na finansiranje kompanije i mogu biti rezultat delovanja kako internih tako i eksternih faktora. Najbitniji rizici iz ove grupe su: rizik strukture bilansnih pozicija, rizik finansijskih derivata, poreski rizici, rizici vezani za osiguranje, devizni rizik, itd.
4. Rizici vezani za tzv. procese podrške. Oni nastaju kao posledica delovanja faktora interne priorde, i uključuju rizike vezane za imovinu kompanije, IT rizike, HR rizike i sl.
5. Rizici domena prava i životne sredine. Obuhvataju, kako one vezane za promene i uticaj okruženja u najširem smislu reči (prirodne nepogode, pandemije, epidemije i sl), tako i čitav spektar rizika iz domena pravne regulative.
6. Strateški rizici. U ovom slučaju ugroženost poslovanja kompanije bi nastao kao rezultat njene strateške orjentacije. Posledica su desjtva internih faktora. Relativno su specifični sa aspekta kvantifikacije, a tiču se mahom organizacione strukure kompanije, korporativnog upravljanja, korporativne kulture i sl.

[caption id="attachment_16580" align="aligncenter" width="546"] Primer risk management izveštaja[/caption]

S obzirom na delatnost naše kompanije, najčešći rizici koji se kontinuriano pojavljuju su, svakako, rizik promene cena lekova; zatim, politički rizik (poslovanje u MENA regionu), te rizici iz domena kontrole kvaltieta (koji uključuje kako rizik ulaznih komponenti, tako i rizik da gotov proizvod ne zadovoljni propisane standarde). Kako je već istaknuto, svi rizici, bez obzira na prirodu nastanka, prate se na posebnoj, za ovu srvhu dizajniranoj platformi, i to sa dva aspekta: mogućeg finansijskog uticaja i verovatnoće nastanka. Fokus je naravno na grupi rizika koji se nalaze u crvenoj zoni, odnosno, na one rizike koji imaju kako visoku verovatnoću nastanka, tako i visok finansijski uticaj.

Naravno, ne treba posebno apostrofirati da bi gotovo bilo nemoguće baviti se jednom ovako kompleksnom aktivnošću bez podrške svih kolega u kompaniji koji su direktno ili indirektno involvirani u ceo proces. Drugim rečima, risk menadžment, kao aktivnost koja se odvija gotovo 365 dana u godini, zahteva jedan ozbiljan i sistematski pristup, kao i visoko uređen sistem, što Hemofarm sasvim sigurno jeste.

Autor teksta je Aleksandar Nešić, Direktor sektora finansija, Hemofarm.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina 06.