Psihologija u menadžmentu
Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina) ljudi i životinja, a na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva. (Wikipedia, avgust 2012.)
Psihologija rada proučava zavisnost uspeha u radu od različitih psihičkih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih uslova na psihički život onih koji rade. Najrazvijeniji deo psihologije rada jeste industrijska psihologija, koja se bavi psihološkim pitanjima rada u industriji. (Wikipedia, avgust 2012.)
Industrijska odn. organizacijska psihologija je disciplina ‘koja se bavi razvojem i primenom naučnih principa na radno mesto’. (Spector, 2006.)
Industrijska psihologija polazi od ‘menadžerske perspektive o organizacijskoj efikasnosti’. (Spector, 2006.)
Organizacijska psihologija traga za ‘razumevanjem organizacijskog ponašanja zaposlenih kao i unapređenjem njihovog blagostanja na radnom mestu’ (Spector, 2006.)
Menadžment je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima. (Wikipedia, avgust 2012.)
Šta savremeni menadžmet koristi iz psihologije?
Savremeni menadžment u prvi plan stavlja ljudski potencijal bez obzira u kojoj industriji posluje. Menadžeri, ukoliko žele da budu uspešni, nužno je da se bave svojim ljudima: da odaberu najadekvatnijeg kanidata, da ih obučavaju i brinu o njihovom razvoju, motivaciji, zadovoljstvu, da vode računa o međuljudskim odnosima, navikama, očekivanjima...
- Kadrovska/personalne psihologije
Osnovni zadatak je usklađivanje osobe i posla koje treba obavljati, odnosno prilagođavanje zaposlenog poslu i posla zaposlenom.
Glavne aktivnosti se odnose na analizu i opis radnog mesta, regrutaciju i profesionalnu selekciju, predviđanje budućeg ponašanja, obuku i razvoj, motivaciju zaposlenih, upravljanje karijerom, absentizam (odsustvovanje zaposlenih sa posla), fluktuaciju (odlazak zaposlenih iz kompanije) i sl.
- Inženjerska psihologija / ergonomija
Osnovni cilj inženjerske psihologije je prilagođavanje tehnike i uslova rada mogućnostima zaposlenih. Cilj je ostvariti "optimalni sistem čovek – mašina, automatizovanjem i uvođenjem novih sistema upravljanja".
Za razliku od kadrovske psihologije, u inženjerskoj rad je usmeren na traženje opštih pravilnosti i zakonitosti psihičkih funkcija, kao i na prilagođavanje mašina i uslova rada psihofiziološkim mogućnostima prosečnog zaposlenog.
- međuljudski odnosi
Aspekt međuljudskih odnosa u organizaciji najviše podseća na socijalnu psihologiju u preduzeću. Obuhvata analizu socijalnog ponašanja individue unutar grupe i uticaj na motivaciju, produktivnost, stavove i ukupnu efikasnost organizacije.
Menadžer ostvaruje ciljeve uz pomoć ljudi.- Uspešan menadžer zna i ume da komunicira sa drugima, vodi uspešne sastanke, drži dobre prezentacije.
- U svakodnevnom radu uspeva da prilagodi svoj način rukovođenja ljudima i situacijama.
- Kada se nađe u konfliktnoj situaciji uspešno iz nje izlazi, dobro pregovara sa zainteresovanim stranama i ima dovoljno samopouzdanja.
- Kod svojih zaposlenih podstiče timski duh, pruža povratne informacije u pravo vreme i na pravi način i uz delegiranje motiviše druge.
- Razume kako kratki rokovi utiču na ljude, šta za njih znači prekovremeni rad i na koji način stres utiče na produktivnost.
- Razume ko ima više inicijative i proaktivnosti, a ko je više reaktivan u poslu.
- Razmšlja o razvoju svojih zaposlenih, njihovim talentima i karijeri, kao i o uklapanju njihovog sistema vrednosti sa vrednostima kompanije.
- Planira i realizuje uspešan sistem motivacije svakog zaposlenog.
- Pored brige o drugima ume da brine i o sebi. Kroz rad razvija sebe i ima svet o sledećim koracima sopstvenog razvoja.
- Uspešno postavlja ciljeve, prati njihovu realizaciju, planira svoje aktivnosti uz uspešno određivanje prioriteta.
- Razume kako da izađe na kraj sa stresnim situacijama, jasno preuzima odgovornost i inicijativu.
- Pokreće i motiviše druge, ali ima i samomotivaciju i podršku u samom sebi u kritičnim situacijama.
- Zna kada treba da krene, a kada da stane i koja je mera promene i stresa koju može uspešno da realizuje.
- Prepoznaje svoje emocije i emocije drugih. Razume procese donošenja odluka i analize rizika.
Koje je Vaše mišljenje o aspektima primene psihologije u prodaji?