RONALD SEELIGER - PROMOTER ULAGANJA NEMAČKOG KAPITALA U SRBIJU, CEO, HEMOFARM

Ronald Seeliger, generalni direktor farmaceutske kompanije Hemofarm i predsednik Nemačko-srpske privredne komore doktorirao je na temu Balnaced Scorecard i to znanje primenjuje u svom svakodnevnom radu. Iza dobrog finansijskog rezultata, kako kaže, uvek stoji kvalitetan kadar, dobro postavljeni procesi i zadovoljni klijenti.

s

Posao

d [caption id="attachment_20299" align="aligncenter" width="546"] Ronald Seeliger, Predsednik Nemačko-Srpske privredne komore i generalni direktor kompanije Hemofarm[/caption] d

Vi ste predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja. Da li su nemačke kompanije zadovoljne poslovanjem u Srbiji i koja su mesta za unapređenje kako bi tržište postalo atraktivnije investitorima iz EU?

d

Nemačko-srpsko privredno udruženje od nedavno je transformisano u Privrednu komoru. To je prva bilateralna privredna komora u Srbiji. Baš ova promena u institucionalizovaniji oblik organizovanja do koje je došlo na incijativu dve vlade - nemačke i srpske, govori sama po sebi o interesovanju i želji nemačkih kompanija da nastave poslovanje u Srbiji. Pitanje zadovoljstva je stvar individualne percepcije i pojedinačnog poslovnog uspeha, kao i objektivnih okolnosti u kojima radite. Uvek su do sada rezultati istraživanja koje smo sprovodili među nemačkim poslodavcima bili slični - kompanije imaju određene primedbe na sporost birokratije, izdavanje dozvola, papirologiju, ali na drugoj strani, skoro sve žele da nastave sa radom u Srbiji. Atraktivnost jednog tržišta meri se pre svega sigurnim pravnim i ekonomskim uslovima poslovanja. Srbija je na putu otvaranja dva veoma važna poglavlja koja se odnose na pravnu sigurnost. Takođe, kandidat je za članstvo u Evropskoj uniji i neprekidno sarađuje sa Međunarodnim monetarnim fondom. Sve su to parametri koji jednog zapadnog investitora mogu da privuku da uloži novac u Srbiju. I pored toga, veliki promoteri srpske poslovne klime smo mi, stranci koji ovde godinama živimo i radimo, i nemamo nameru da odustanemo i odemo.

d

Na koja tržišta Hemofarm izvozi svoje proizvode? Kakva su Vaša iskustva?

s

Hemofarm je „planetarni ambasador“ srpske farmacije. Izvozimo na tri kontinenta, u 34 države. Kompanija koju predvodim je najveći izvoznik lekova iz Srbije, sa učešćem od 76,4% ukupnog izvoza farmaceutskih proizvoda.

s

Da li farmaceutska industrija u Srbiji uspeva da prati evropske standarde?

s

Mogu da govorim o kompaniji na čijem sam čelu. Ne želim da zvučim arogantno, ali već sam pomenuo da nam je evropsko tržište u fokusu. Sa zadovoljstvom ističem da je Hemofarm firma koja ne prati, već postavlja standarde u generičkoj farmaciji. Naša proizvodnja ima sve relevantne evropske i svetske sertifikate o kvalitetu, koji su preduslov za izvoz. Primenjujemo najsavremenije postupke proizvodnje i kontrole u fabrikama sa najmodernijom tehnologijom poštujući, pri tome, najzahtevnije domaće i međunarodne farmaceutske standarde. Zato su naši lekovi na evropskom tržištu. Oni su srpski, ali i evropski. Lek identičnog kvaliteta koji je proizveden u Vršcu ili Šapcu i prodaje se u beogradskoj apoteci, možete kupiti i u Berlinu.

s

Ove godine kompanija Hemofarm, drugi put za redom, dobila je priznanje za predanost vrednostima bezbednosti i zdravlja na radu i širenju kulture prevencije. Osim ulaganja u bezbednost, recite nam, na koje sve načine ulažete u svoje zaposlene?

s

Želim da naglasim da su zaposleni najvažniji segment Hemofarma. Kada ovo kažem zaista ne izgovaram floskule, jer bez naših ljudi, sa svim njihovim idejama, kreacijama, planovima i radom, ne bi bilo ni kompanije. To je premisa od koje polazim kao generalni direktor, kao i osnovno polazište naših korporativnih vrednosti. Zato je svaki dinar ili evro uložen u zaposlenog višestruko isplativ. To je investicija sa kojom ne možete da pogrešite. Neprekidna obuka i učenje zaposlenima ulivaju sigurnost u njihovu budućnost, a ujedno pozitivno utiču na poslovanje.

Godišnje u Hemofarmu sprovedemo više od 4.000 različitih edukacija. U eksterne edukacije ulažemo više od 450.000 evra godišnje. Kompanija podstiče zaposlene da koriste prednosti dodatnog penzionog osiguranja, a imamo i privatno zdravstveno osiguranje za sve zaposlene. Takođe se trudimo da pomognemo roditeljima sa tek rođenom decom i samohranim roditeljima, kao i roditeljima dobrih studenata. Postoji ovde jedna lepa i humana tradicija koju nastavljamo iz godine u godinu. Reč je o pomoći penzionerima Hemofarma prilikom nabavke skupih lekova ili u teškim životnim situacijama. Trudimo se da ne zaboravimo one koji su proveli svoj radni vek u ovoj kompaniji.

s

Vi ste doktorirali na temu Balanced Scorecard. Možete li nam reći nešto više o tome?

s

Moja doktorska teza je u osnovi svega što radim prethodnih dvadeset godina. Kada sam došao u Hemofarm, naravno da sam kao generalni direktor tumačio i analizirao finansijske rezultate. Međutim, svi finansijski rezultati su, u trenutku objavljivanja, već prošlost. Kakvi god da su, oni su rezultat prethodnih akcija. Rezulate iz prošlosti u budućnosti popravljate ne gledajući striktno u brojke, već, pre svega, u ljude. Dakle, kada sam stupio na mesto generalnog direktora, posmatrao sam ljude i tražio načine da kompaniju učinim efikasnijom i kreativnijom. Samim tim i da unapredim naše odnose sa klijentima, partnerima i stejk holderima.

Ako govorimo o mojoj doktorskoj tezi, imate četiri ključna polja koja su važna: finansije, inovacije, koje su u direktnoj vezi sa ljudskim resursima, unutrašnji procesi u sistemu i klijenti. Ako hoćemo dobre finansijske rezultate, počinjemo od ljudskih resursa, njihovih ideja, kreativnosti, inovativnosti, a to vodi ka unutrašnjim procesima u sistemu koji moraju biti efikasni. Rezultat kvalitetnih ljudskih resursa i dobro postavljenih procesa usmeren je na klijente. Tek ukoliko je sve prethodno dobro postavljeno, kao rezultat dolazi četvrto polje - a to je finansijski rezultat. On jeste najvažniji kao spoljnja manifestacija uspeha, kao što je na kraju fudbalske utakmice bitan gol, a ne kako je igrao tim. Ali, isto tako znamo, da ne možete postići golove, ako tim ne igra dobro. Tako je i u biznisu, ne zarađuje se novac ako su ljudi, interni procesi i klijenti na nezadovoljavajućem nivou. Imam sreću da sam radio doktorsku tezu koja mi je od pomoći u svakodnevnom profesionalnom radu.

s

Hemofarm je dobitnik nagrade „Lider konkurentnosti i održivog razvoja“. Pored toga, Vi ste dobili najvišu GRI ocenu A+ za poslovanje sa principima održivog razvoja. Kakva je strategija kompanije po tom pitanju?

s

Održivi razvoj više nije posebna tema u okviru kompanije. Nije, jer su principi održivog razvoja odavno ugrađeni u temelje naše poslovne filozofije i strategijskog razmišljanja. Zahvaljujući tome, pored posebnog sektora koji se bavi ovom temom, ona je postala sastavni deo planiranja i rada svih segmenata u kompaniji - od proizvodnje, preko marketinga do finansija, čak i sektora održavanja. Velika je obmana da je dovoljno kupiti skupe mašine koje ne troše mnogo energije, ili donirati novac za ekologiju. Ocenu A+ zaslužujete tek kada održivi razvoj postane deo zajedničke profesionalne svakodnevnice i svesti da svaka poslovna odluka mora da korespondira sa ključnim principima - od očuvanja prirode, preko uštede energije, do posvećene brige o ljudima. Zato, ako govorimo o strategiji kompanije, u kontekstu održivog razvoja, kako je glasilo Vaše pitanje, moram reći da takva posebna strategija ne postoji. Ne postoji, jer je strategija poslovanja i delovanja Hemofarma istovremeno i strategija održivog razvoja.To je ista strategija, to je ista tema i to je način našeg razmišljanja!

s

Kako biste nam ukratko opisali jedan Vaš radni dan?

s

Bojim se da moj radni dan ne izgleda glamurozno jer ustajem rano, odlazim na posao, čitam kliping, jutarnje izveštaje i organizujem poslovne sastanke. Trudim se koliko god mogu da što više vremena provedem u fabrikama, na mestu koje je srce Hemofarma - u proizvodnji. Moram da naglasim da je tim ljudi sa kojima neposredno sarađujem na izuzetnom profesionalnom i radnom nivou i često pomislim koliko sam srećan što ih, kao direktor, imam uz sebe. Naravno, pokušavam da pratim i sve što se, mimo biznisa, dešava u Srbiji i regionu. Volim da budem informisan i u toku, jer informacije su veoma bitan začin u biznisu.

s

Controlling

h n

Vi ste bili direktor controllinga u Formuli 1. Da li je to lud i zabavan posao, kao što su vožnje vozača ovih brzih kola?

s

Verujte da je vožnja Formule 1 najmanje lud i zabavan posao. To je jedan ozbiljan, temeljno isplaniran posao koji zahteva potpunu fokusiranost i posvećenost. Isti takav bio je i moj posao u controllingu.

s

Učestvovali ste na 4.ICV Kongresu Controllera kao glavni govornik. Koja je Vaša ključna poruka controllerima u Srbiji? Kakve utiske nosite o Kongresu?

s

Ključna poruka controllerima usmerena je na razvoj njihove uloge partnera u donošenju odluka u okviru svake kompanije, bilo da se radi o strateškoj podršci CEO, ili operativnoj podršci sektorskom controllingu finansija, proizvodnje, marketinga i prodaje. Četvrti Kongres controllera je na mene ostavio impresivan utisak. Duh i energija koju Bojan unosi u Udruženje controllera Srbije, a koje je posle nemačkog najbrojnije udruženje ovog tipa, osećali su se i na Kongresu koji je okupio preko 500 učesnika i više od dvadeset govornika. Taj skup za mene je predstavljao jedinstven spoj pozitivne energije i profesionalnog pristupa temama iz domena controllinga predstavnika iz različitih industrijskih oblasti.

d

Na koji način je organizovan controlling u Hemofarmu, i da li nam možete preciznije objasniti zadatke controllera?

d

U Hemofarmu je controlling organizovan kao centralizovana funkcija u okviru sektora finansija. Glavna uloga i zadatak direktora controllinga i njegovog tima je da u kontinuitetu ukazuje na smer i kurs kojim se kompanija kreće, da li je to kretanje u skladu sa definisanim ciljevima, kao i gde leže i koji su glavni razlozi odstupanja rezultata od, budžetom definisanog, cilja. Na kraju i najvažnije, controlling treba na vreme da predvidi potencijalne opasnosti, prepreke koje stoje na tom putu i da, kroz partnersku, međusektorsku saradnju, iznađe načine da se te prepreke izbegnu ili minimizuju.

d

Koje su, po Vašem mišljenju, tri ključne osobine koje dobar controller treba da ima?

d

Pre svega, istakao bih stručnost, odnosno, širinu u poznavanju računovodstva i finansija. Ono što je posebno važno za razvoj controllera je i posedovanje takozvanih soft skillsa kao što su komunikativnost, timski rad, kao i sposobnost interakcije, odnosno uticaja na druge kako bi se složene i osetljive informacije prenele top-menadžmentu na jasan i razumljiv način.

d

Koje instrumente najčešće koristite kada pratite uspeh svog tima?

d

Uspešnost timova prati se kroz razvijen sistem ključnih pokazatelja uspešnosti (KPIs). Svaki sektor ima jasno definisane ciljeve koji se na mesečnom ili kvartalnom nivou podvrgavaju proveri, prilagođavaju i menjaju u skladu sa nastalim poslovnim i tržišnim okolnostima.

d

Privatno

k m

Kako provodite slobodno vreme? Imate li neki hobi?

d

Dok sam bio mlađi imao sam različite hobije. Sada mi posao ne dopušta mnogo slobodnog vremena, naročito zato što sam često na relaciji Beograd–Berlin. Slobodno vreme obično koristim za čitanje, odlazak u bioskop, ili na neki dobar koncert. Obožavam Beogradsku filharmoniju. Sa pozorištem mi ide malo teže, iako sam ljubitelj pozorišne umetnosti, naročito klasičnog pozorišta, jer moj srpski nije dovoljno dobar da mogu kvalitetno da pratim predstave. Ali učim, učim, i to vredno!

d

Vaše omiljeno mesto u Beogradu je…

s

Kalemegdan, i to onaj deo iza Spomenika zahvalnosti Francuskoj koji nazivam „drugi deo Kalemegdana“. Sa tvrđave na tom mestu puca pogled na ušće i Novi Beograd. A tu je i zoološki vrt, takođe u centru grada, kao i u mom Berlinu.

s

Kada biste imali mogućnost, da li biste želeli da promenite nešto u dosadašnjoj karijeri?

s

Da ovo pitanje postavite mom ocu, on bi sigurno odgovorio: „Hvala bogu, da ima posao i parče hleba.“ Kao dečak sam bio prilično živahan i ne baš mnogo zainteresovan za učenje. Zato me je otac, u strahu za moju budućnost, upisao u školu koja je u sistemu dualnog obrazovanja. Bio je zabrinut da li ću i nju završiti, a kamoli upisati neki fakultet. Ispostavilo se da nije bio u pravu, ali verujem da i danas misli kako su neko neviđeno čudo i božanska sila uticale da na kraju i doktoriram i steknem znanje četiri jezika. Tako da je moja karijera uspela zahvaljujući neprirodnim silama... I ne, ništa u njoj ne bih menjao, jer bih u tom slučaju sam morao da se trudim.

s

Na šta ste na privatnom planu, najviše ponosni?

s

Na svoju decu naravno. Sin je student, a ćerka je u srednjoj školi. Žao mi je što zbog prirode mog posla propuštam deo njihovog sazrevanja, ali se trudim da najvažnije trenutke njihovih mladih života provodem uz njih. Drago mi je jer rastu, stiču samopouzdanje i lični integritet, mada mi je jasno da sam im kao roditelj i oslonac u životu sve manje potreban. Zbog toga osećam i setu i sreću, jer to je najprirodnija stvar na svetu.

s

Kako bi prijatelji opisali Ronalda?

s

Mogao bih da vam ponudim nekoliko imejl adresa, pa da ih sami pitate... Bojim se samo da će moj odgovor više odgovarati pitanju – kako bi Ronald voleo da ga prijatelji opišu. Nadam se da me vide kao dobrog i požrtvovanog prijatelja na koga mogu da se oslone.