Tehnologija pravi promene, a ne dobar menadžment?!

a

Gordon Mur, biznismen i koosnivač Intela, rekao je da će snaga silikonskih čipova se udvostručiti svakih 18 meseci. S druge strane, Piter Draker, menadžment konsultant, rekao je o umetnosti upravljanju ljudima da u budućnosti nećemo uzgajati novu rasu Supermena, već ćemo morati da vodimo organizacije sa ljudima kakvi jesu. Zajedno, ove dve izjave daju sliku, ali i razliku u vezi sa tehnološkim napretkom. Progres dolazi, ali progres koji pokušavamo da postignemo menjanjem ljudske prirode, nije progres uopšte.

Jer, ljudska priroda se ne menja, umetnost i nauka upravljanja ljudima takođe. Ovo ne znači da bi današnji menadžeri trebalo da rade isto stvari koje su radili pre 100 godina. Kada se svrha, procesi i tehnologija u poslu promene, moramo da napravimo i promenu u načinu upravljanja. Ali, ove promene bi trebalo da budu taktika menadžmenta, a ne njihova osnovna funkcija.

Menadžerska efikasnot danas je, kao što je i nekada bila, svedena na tri osnovna zadatka: fokusiranje organizacije na specifične ciljeve i misije, organizacija posla koji je ujedno produktivan i pogodan za ljudstvo i preuzimanje odgovornosti za društvene uticaje organizacije.

Ova lista niej nova. Stara je, a ovi zadaci su testirani vremenom i iskustvom kroz razne oblike socijalnih i tehnoloških nemira.

a

a

Ako su to zadaci, onda su ovo konkretne akcije:

– Usmeriti sav rad organizacije ka snažnoj produktivnosti. Nije dovoljno uraditi nešto što je tradicionalno, ili “pametno”, ili bezbedno. Sa strane zaposlenih, to znači davanje zadataka ljudima u skladu sa njihovom snagom, što uvećava energiju kojom će doći do produktivnosti i minimalizuje sve ono na čemu mora doći do sanacije. To znači, davanje zadataka u odnosu na osobenosti zaposlenog, uključujući i način na koji izgleda ili se oseća, kakve su mu sposobnosti i motivacija, kao i njegove sopstvene vrednosti i identiteta.

– Za svaki proizvod, uslugu, program ili politiku u vašoj organizaciji pitajte se da li ovo služi našem cilju i misiju? Bez obzira na vrstu organizacije, cilj je uvek društvene prirode – preduzeća postoje da bi stvorila kupce, neprofitne organizacije da bi menjale život, vlade da efikasno izražavaju zajedničku volju i viziju.

– Osigurajte da organizacini problemi ne postanu i društveni problemi. Društveni uticaju nisu problem samo kada su svi drugi troškovi uzeti u obzir. Postojanje svake organizacije zavisi od njenog postojanja izvan svojih zidova. Kada organizacioni problemi izaću u spoljni svet, svaka organizacija na kraju pati.

a

Kada upravljanje prestane da bude jurnjava i umesto toga prihvati svoje osnovne zadatke, ona će doći na kraju do nekih veoma značajnih pitanja: kada je misija organizacija postala staromodna i šta bi trebalo da se uradi? Usled porasta veštačke intelignecije gde je vrednost u ljudskom radu? I u bolesnom društvu, kakva je uloga zdravog poslovanja?

Ovo su više nego samo pitanja o profitu ili produktivnosti. Ovo su takođe pitanja zajednice, morala i smisla ljudskog života. I baš zato pripadaju upravljanju, menadžmentu, kao savršenoj društvenoj funkciji.

a

a

Izvor: Nova energija