TURIZAM U SRBIJI - INDUSTRIJA BROJNIH ŠANSI, NIKOLA AVRAM, CEO, MK MOUNTAIN RESORT
Nikola Avram američki je đak, i kada je u pitanju formalno obrazovanje, i kada je u pitanju praksa. Zanimljivo je da je svoja znanja o turizmu stečena na Novom kontinentu odlučio da primeni u Srbiji gde je praksa u ovoj industriji na neuporedivo nižem nivou, ali su zato i neuporedivo veće šanse za njeno unapređenje.
y
[caption id="attachment_20413" align="aligncenter" width="546"]
Nikola Avram, generalni direktor u kompaniji MK Mountain Resort i suvlasnik 88 Rooms Hotela[/caption]
s
Posao
h
Diplomirali ste na Američkom koledžu za menadžment, a profesionalno usavršavanje nastavili u Disney hotelima na Floridi. Koliko se razlikuju američko i srpsko tržište u pogledu turizma? Da li je lakše voditi hotel u Srbiji ili u Americi?
h
Amerika ima jednu od vodećih hospitality industrija u svetu. Tržište je sofisticirano u pogledu navika i kulture putovanja, daleko više su edukovani i zaposleni, i konzumenti, nego što je to slučaj u našem okruženju. Takođe, stavka koja veoma utiče na razvoj je veličina tržišta, kao i količina novca koji je u opticaju za trošenje u hotelijerstvu, što je u odnosu sa našim tržištem neuporedivo. Ako uzmemo sve u obzir, u Srbiji je mnogo teže uspešno voditi hotel i napraviti neke dodatne vrednosti u turizmu, ali ponekad upravo te otežavajuće okolnosti mogu da otvore nove vidike poslovanja, što nam daje podstrek u razvoju ove grane. Mi, u Srbiji, deo smo stvaranja turističkog imidža i proizvoda, a u Americi se na postojećim osnovama sprovode novi moderni trendovi, što je suštinska razlika.
d
Od 2010. godine nalazite se na čelu kompanije MK Mountain Resort, gde ste zajedno sa svojim timom uspeli da revitalizujete najveći hotelski kompleks u Srbiji. Koji su Vaši ciljevi u pogledu razvoja planinskog turizma za naredni period?
s
U proteklom periodu uradili smo mnogo na razvoju sopstvenih resursa, kao i destinacije. Domaći turisti, kao i turisti iz regiona, masovno se vraćaju na Kopaonik, a pored njih, usmerili smo se na osvajanje novih tržišta poput ruskog i rumunskog.
Uložili smo velika sredstva u modernizaciju hotelskog kompleksa i edukaciju kadrova, ali i brendiranje Kopaonika koji je vrlo brzo stao rame uz rame sa najmodernijim evropskim ski-centrima. Naš fokus je sada na valorizaciji Kopaonika kao letnje destinacije i smatramo da u tom segmentu leži najveći potencijal ove planine. Dinamika savremenog života donosi nove trendove i potrebu za nekim drugačijim formama odmora. Aktivan odmor i boravak u prirodi postali su imperativ, a Kopaonik ima izvanredne mogućnosti u tom pogledu. Aktiviranje outdoor programa, kao što su planinski biciklizam, safari tura, adrenalinske aktivnosti, škola u prirodi, pešačke ture... uveliko nam donosi sve bolju posetu tokom letnje sezone. Takođe, velika ulaganja smo usmerili na izgradnju novih kongresnih kapaciteta. Početkom godine hotel Grand je dobio jedan od najmodernijih kongresnih centara u Srbiji. Investicija vredna milion evra ima za cilj da Kopaonik pozicionira kao jednu od najatraktivnijih mice (meetings, incetive, congress, events) destinacija.
s
Godine 2014. postali ste direktor i suvlasnik 88 Rooms Hotela, koji je ujedno prva hotelska investicija MK Grupe u Beogradu. Takođe, direktor ste kompanije Hotel Palace Portorož. Kakav je turistički potencijal Srbije u poređenju sa regionom?
s
Prvi i najveći potencijal i najvažniji domaći turistički brend Srbije je svakako Beograd sa svojim ogromnim socijalnim bogatstvom i konceptom društvenog života i zabave koji ne postoji nigde u Evropi. To je grad koji živi sedam dana u nedelji, sa fenomenalnom gastronomskom ponudom, izuzetnim noćnim životom i istorijom koja je za strance magnetno privlačna.
U ovom trenutku još mnogo toga može da se uradi po pitanju bolje promocije Beograda, a posebno u segmentu kongresnog turizma. Sa pravilnim odnosom prema tom potencijalu i ulaganjima u kongresne kapacitete, Beograd bi vrlo brzo mogao da postane prestonica poslovnih skupova u ovom delu Evrope. Pored Beograda, veliki potencijal leži u srpskim banjama, što je nažalost i najveći propust srpskog turizma, ako pogledate odnos potencijala i ponude.
Pored banja, tu su naravno i planinske destinacije i ski-centri kakvi su Kopaonik, Zlatibor i Stara planina. Sve zajedno gledano, Srbija u regionu definitivno ima najveći potencijal turizma, pre svega zato što je hrvatski, koji je ujedno i vodeći, ograničen samo na leto. Beograd ima potencijal za celogodišnji turizam, dok banje i planine imaju letnju i zimsku sezonu, pa ako se taj potencijal pravilno iskoristi, Srbija bi mogla da bude celogodišnja turistička destinacija, za razliku od suseda. Na kraju, Srbija trenutno koristi samo 20% svog potencijala, a Slovenija i Hrvatska 80%.
s
j
Kompanije u Srbiji se sve više okreću uštedi energije i ekološki održivim projektima. Na koji način MK Resort doprinosi očuvanju životne sredine?
s
Na Kopaoniku se sve više okrećemo uštedi energije i ekološki održivim projektima. Unutrašnji i spoljni bazen u hotelu Grand se već dve godine greju na principu zelene energije, toplotnih pumpi koje dobijaju energiju od podzemnih voda dok je toplovod za hotel Grand i apartmanski kompleks Konaci modernizovan specijalnim cevima čime je postignuta ogromna ušteda energije.
Takođe, novi blok hotela Grand greje se po sistemu iskorišćenosti sanitarnih otpadnih voda, što je prvi patent u Srbiji. Praktično, ovaj deo hotela greje sam sebe u periodu optimalne iskorišćenosti kapaciteta, čime smo samim povećanjem kapaciteta ostali na istom nivou potrošnje energenata. Iz prirodnih bunara imamo sopstveni vodovod, sopstvene pumpe i na taj način ne zavisimo od javnih komunalnih preduzeća za objekte na Kopaoniku.
s
S obzirom da ste odrasli na moru, kako Vam sada izgleda razlika između letnjeg i zimskog turizma?
s
Sa aspekta biznisa, ako me pitate gde bih uložio poslednji sopstveni kapital, to bi svakako bila planina jer posluje dve sezone, što nije slučaj kod morskih destinacija u regionu.
g
Controlling
h
Kompanija MK Mountain Resort pruža različite usluge iz oblasti turizma (smeštaj, banket, događaji…). Na koji način ste organizovali controlling u MK-u?
s
Controlling se sprovodi u okviru svih pojedinačnih sektora. Svaki sektor ima svoje mesto troška, odnosno mesto prihoda. Na dnevnom i mesečnom nivou se rade poređenja trenutnog stanja i budžetiranih prihoda i rashoda, odnosno planiranih i realizovanih.
s
Koje informacije su Vam potrebne od controllera, kako biste uspešno mogli da vodite svoj posao?
s
Specifično za našu kompaniju je to što svakoga dana znamo koliki su nam prihodi i rashodi, reagujemo na dnevnom nivou i to nas operativno čini vrlo produktivnim i, u krajnjoj liniji, zahvaljujući tom vidu controllinga, na operativnom nivou efikasno upravljamo troškovima.
d
Controlleri moraju biti vešti u rešavanju internih problema kompanije, ali i u komunikaciji sa eksternim stakeholderima. Koji to soft skills jedan controller treba da ima?
s
Brzina odlučivanja, efikasnost i kreativnost, fleksibilnost i sposobnost pronalažnja rešenja u najkraćem mogućem roku.
s
Ako se pojave odstupanja, controller pravi izveštaj i daje predlog korektivnih akcija. Koji su to rani znaci upozorenja koji Vam govore da se odstupa od planiranih ciljeva?
s
Upravo činjenica da se troškovi i prihodi kontrolišu na dnevnom nivou, što nam daje mogućnost brze korektivne akcije u svakom pojedinačnom segmentu poslovanja.
h
s
Privatno
s
Kako uspevate da uklopite privatne obaveze sa poslovnim?
s
Vrlo teško.
x
Kada poželite da se odmorite, gde najradije otputujete?
s
Na Cres.
s
I za kraj…sneg ili more?
s
More.