Da li te na poslu diskriminišu?

a

Šta je diskriminacija?

a

Diskriminacija je postupak kojim se neka osoba nepravedno stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druge, na osnovu nekog njenog svojstva koje nema nikakve zdravorazumske veze sa datom situacijom.

Uzrok diskriminacije najčešće su negativne predrasude koje u nekom društvu postoje spram neke društvene grupe (na primer, „plavuše su glupe“), a koje potom bivaju primenjene na pojedince koji određenoj grupi pripadaju. Tako će neki šef, vođen predrasudama, ponuditi nižu platu plavokosoj kandidatkinji, nego crnokosoj – tim pre što je crnokosa imala naočare, pa je sigurno mnogo pametna.

a

Zabrana diskriminacije na poslu

a

Na poslu, i u vezi sa poslom, zabranjena je diskriminacija s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, nacionalnu i versku pripadnost, bračni status i porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Zabrana diskriminacije odnosi se na:

• uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;
• uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
• obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;
• napredovanje na poslu;
• otkaz ugovora o radu.

Šta nije diskriminacija?

a

Naravno, u nekim poslovima određena lična svojstva ipak igraju važnu ulogu: reklamna agencija ima pravo da raspiše konkurs samo za smeđokose žene punijeg stasa, starosti između 35 i 42 godine, koje ne umeju da pravilno izgovore slovo „r“ – klijent hoće da se u reklami pojavi baš takav lik. Isto tako, udruženje za promociju zdravih stilova života ima pravo da odbije sve strastvene pušače koji su se prijavili za poziciju menadžera za odnose s javnošću, kao što i lokalna kancelarija Srpske radikalne stranke može da odbije LDP-ovca koji se prijavio na poziv za administrativnog sekretara partije.

U svim ovim slučajevima, priroda posla je takva, ili se posao obavlja u takvim uslovima da neka od ranije navedenih ličnih svojstava predstavljaju „stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla“. Takvi slučajevi ne smatraju se diskriminacijom.

Šta je pozitivna diskriminacija?

a

Određene društvene kategorije su ranjivije ili ugroženije od drugih, bilo po prirodi stvari (deca, samohrane majke, osobe sa hendikepom), bilo zbog diskriminacije kojoj su izloženi kao društvena grupa (na primer, romska populacija ili opet osobe sa hendikepom –u pogledu poslova za koje njihov hendikep ne predstavlja ama baš nikavku prepreku, ali neki poslodavci svejedno izbegavaju da ih zaposle).

Na scenu polako ulazi i tema rodne ravnopravnosti: brojna istraživanja su pokazala da su žene u Srbiji često manje plaćene od muškaraca koji obavljaju isti posao, sa istim kvalifikacijama i iskustvom i u istom kvalitetu, kao i da znatno ređe zauzimaju rukovodeće pozicije u „moćnijim“ društvenim sferama, kao što su biznis i politika.

Da bi ovim grupama omogućila ravnopravniji položaj u društvu, država preduzima različite mere zaštite i pomoći koje uključuju posebna prava u oblasti prava nezaposlenih i zaposlenih, a, u određenim slučajevima, i prednost prilikom zapošljavanja. Takve mere nazivaju se pozitivnom diskriminacijom, i, naravno, nisu kažnjive.

a

Šta da radiš u slučaju diskriminacije na poslu?

Po zakonu, imaš pravo da tražiš naknadu štete od poslodavca u sudskom postupku. Pre toga, ipak, možeš prvo da se obratiš povereniku za zaštitu ravnopravnosti, koji može da pokuša da pomiri tebe i poslodavca (ako za to ima nade), a ima mogućnosti i da te zastupa pred sudom. Opcija, takođe, je poziv inspekciji rada: ako utvrde da je diskriminacija postojala, kazniće poslodavca a ti ćeš njihovo rešenje moći da koristiš kao dokaz na sudu.

a

a

Izvor: U pravu si