DA LI CONTROLLERI ODUMIRU KAO ZANIMANJE? - Tatjana Lukić (Senior Business Development Manager), MICROSOFT
Digitalne tehnologije ubrzavaju evoluciju sektora finansija, od organizacije koja se bavi kontrolom troškova ka organizaciji koja je stvaralac nove poslovne vrednosti. Umesto izveštavanja o prošlosti, od controllera se očekuje da se bave predviđanjem budućnosti. Da li digitalne inovacije, kao što su “machine learning”, “big data” ili “internet of things” označavaju kraj controllinga kakvog danas poznajemo? Da li će profesija controllera da preživi ove tektonske promene i koja će znanja i kompetencije biti potrebne controlleru digitalnog doba?
Rezultati istraživanja koje su sprovele globalne konsalting kuće, kao što je Accenture, govore da će do 2020. godine doći do „demokratizacije“ finansija, pa će ne-finansijski timovi svojim klijentima i partnerima pružati 80% tradicionalnih finansijskih usluga, uključujući i controlling. Istovremeno, produktivnost zaposlenih u odeljenjima finansija će porasti za dva do tri puta, a njihovi troškovi će opasti za 40%, prvenstveno zahvaljujući tome što će mnoga radna mesta biti zamenjena produktivnijim virtuelnim asistentima i veštačkom inteligencijom.
Finansijski stručnjaci već sada mogu da rade stvari koje nisu mogli nikada ranije, zahvaljujući digitalnim inovacijama. Tehnologija prikupljanja i obrade podataka toliko je napredovala da su ogromne količine multidimenzionalnih podataka (tzv. „big data“) postale dostupne putem oblaka (tzv. „cloud“), bilo iz tradicionalnih izvora, kao što su ERP i CRM sistemi, ili iz izvora na internetu, poput društvenih mreža ili umreženih predmeta (tzv. „Internet of Things“ ili „IoT“).
Digitalne inovacije omogućavaju da se klasične finansijske funkcije, kao što su planiranje, kontrola troškova i izveštavanje sve više automatizuju, dok se finansijski stručnjaci fokusiraju na savetodavne usluge biznisu. Od controllera se očekuje da postanu naučnici, (tzv.„data scientists“) koji se bave analitičkim predviđanjem (tzv.„predictive analytics“) i daju informacije ne samo o finansijkim performansama poslovanja, nego i o tržišnim trendovima, konkurentskoj poziciji, očekivanjima i potrebama klijenata.
NOVE KOMPETENCIJE CONTROLLERA ZA DIGITALNO DOBA
Analitičko predviđanje je „vruća tema“ i jedna je od najvažnijih oblasti u novom svetu controllinga. Ona podrazumeva kreiranje statističkih modela i njihovu primenu na raznovrsne grupe podataka, kako bi se dokazale ili opovrgle pretpostavke o budućim dešavanjima. Zahvaljujući bogatstvu podataka otelotvorenih u „big data“, te skoro neograničenim kapacitetima i brzini njihove obrade koje omogućava „machine learning“, posledice svakog poslovnog poteza mogu da se modeluju, a njihova korisnost i potencijalna profitabilnost mogu da se izmere.
U proizvodnji, na primer, analitičko predviđanje koristi se kako bi se na osnovu podataka o navikama potrošača prepoznali nastupajući trendovi, te na osnovu njih i kreirali novi proizvodi. Ovi podaci sve više dolaze iz nestruktuiranih baza kakve se dobijaju praćenjem ponašanja kupaca na internetu (tzv. „clickstream analysis“) ili sabiranjem informacija koje u oblak šalju umreženi senzori na predmetima oko nas (pametni telefoni, pametni televizori, automobili, frižideri...). Transportne i avio kompanije u velikoj meri koriste senzore prikačene kako na prevozna sredstva, tako i na delove opreme i infrastrukture, te uz pomoć IoT tehnologija prikupljaju podatke u vezi sa performansama motora, kako bi omogućile optimizaciju potrošnje goriva, blagovremen remont i zamenu delova, te viši nivo bezbednosti.
Giganti u elektronskoj trgovini koriste složene algoritme i prediktivnu analitiku kako bi online kupcima ponudili personalizovane proizvode i usluge, zasnovane na poznavanju njihovih profila, potreba, lokacije i istorijata prethodnih pretraga i kupovina. Ukoliko ste bar jednom pretraživali Amazon ili kliknuli na Facebook reklamu, a posebno ako ste izvršili bar jednu kupovinu, poznato vam je da će vas oba sajta neprekidno bombardovati reklamama o istim ili sličnim proizvodima ili onima koje su kupili drugi potrošači slični vama.
Možda se pitate kakve sve ovo veze ima sa controllingom. Ima, i to velike, jer budućnost controllinga je upravo u razumevanju interpretiranja ovakvih podataka - kako ih upariti sa finansijskim podacima i kako na osnovu njih doneti zaključke koji će da rezultiraju poboljšanjem poslovnih rezultata, smanjenjem rizika i ostvarivanjem liderske pozicije na tržištu.
AUTOMATIZACIJA I PORTRET CONTROLLERA BUDUĆNOSTI
Automatizacija repetitivnih, standardizovanih procesa otpočela je sa opštom upotrebom Interneta krajem devedesetih godina. Mnoge kompanije danas imaju potpuno automatizovan proces unošenja i obrade narudžbenica, otpremnica i faktura, planiranja proizvodnje i naručivanja repro-materijala, prijema i skladištenja robe, sve do online korisničke podrške i usluživanja kupaca i partnera putem interneta. U ovoj, prvoj fazi automatizacije pomoću digitalnih tehnologija, veliki potres doživela su uglavnom manuelna zanimanja, dok današnje inovacije dovode do toga da mogu da se automatizuju i radna mesta koja zahtevaju viši nivo znanja i stručne spreme, kao što su, na primer, pozicije bankarskog službenika, brokera ili čak controllera.
Najveći potencijal za disrupciju funkcije controllinga, kao i čitavog sektora finansija, nalazi se u automatizaciji zadataka prikupljanja i obrade podataka, na koje odlazi skoro dve trećine vremena koje imaju zaposleni u finansijama. Poveravanje ovih zadataka mašinama stvara veliki potencijal za povećanje produktivnosti i efikasnosti, jer dovodi do smanjenja broja grešaka, brže obrade i boljeg kvaliteta podataka, a u nekim slučajevima omogućava i uvide koji prevazilaze ljudske mogućnosti. Da li to znači da će virtuelni asistenti, potput Siri ili Cortane preuzeti ulogu controllera u budućnosti?
Ovo je jedan sasvim moguć scenario, jer će automatizacija neminovno dovesti do nestanka nekih zanimanja, pa time i do gubitka radnih mesta i migracija zaposlenih. Da bi zadržali svoje radno mesto i opravdali poverenje menadžmenta, controlleri budućnosti će morati da postanu analitički eksperti i da usmere fokus na interpretaciju podataka, predviđanje budućih trendova i osmišljavanje preporuka, ideja i sugestija menadžmentu za razvoj poslovanja
Prema istraživanjima koja je radio McKinsey Global Institute tokom 2016. godine na uzorku iz SAD-a, postojeće digitalne tehnologije mogu da automatizuju 45% aktivnosti koje danas obavljaju ljudi, sa naglaskom na one koje su repetitivne. Efekti korišćenja digitalnih tehnologija biće sve značajniji i rašće sa približavanjem dostizanju kritične mase njihove implementacije i povećanjem njihove inteligencije, a naročito onda kada dostignu stepen na kome razumeju govor ljudi i postanu sposobne da rešavaju kompleksne probleme.
McKinsey predviđa da bi do 2055. godine polovina današnjih zanimanja mogla da bude zamenjena automatskim procesima. Ovo može da se desi i dvadesetak godina ranije ili kasnije, u zavisnosti od troškova uvođenja novih tehnologija, ponude i tražnje na tržištu rada, dostupnosti neophodnih znanja, socijalne prihvatljivosti ovakvog trenda i pravne regulative.
Kompanije koje na vreme investiraju u digitalne tehnologije dobiće značajnu prednost na tržištu, zasnovanu na veštinama predviđanja i oblikovanja budućih trendova, dok će one orjentisane na interpretaciju prošlosti polako nestajati, poput dinosaurusa. Takođe, pojedinci koji prepoznaju značaj promena koje ove tehnologije donose i koji investiraju vreme da usvoje nova znanja i kompetencije, te nauče da koriste nove tehnološke alate i da razumeju jezik digitalnog biznisa, moći će da računaju na svetlu budućnost u digitalnom dobu. Koju ćete sledeću veštinu vi da usvojite?
Tatjana Lukić je Senior Business Development Manager u Microsoft-u od 2016.godine. U istoj kompaniji radi od 2011.godine na različitim menadžerskim pozicijama u prodaji. Pre toga je radila kao konsultant u različitim kompanijama u IT industriji od 1999.godine. Tatjanu možete kontaktirati e-mailom tatjana.lukic@microsoft.com.
U proizvodnji, na primer, analitičko predviđanje koristi se kako bi se na osnovu podataka o navikama potrošača prepoznali nastupajući trendovi, te na osnovu njih i kreirali novi proizvodi. Ovi podaci sve više dolaze iz nestruktuiranih baza kakve se dobijaju praćenjem ponašanja kupaca na internetu (tzv. „clickstream analysis“) ili sabiranjem informacija koje u oblak šalju umreženi senzori na predmetima oko nas (pametni telefoni, pametni televizori, automobili, frižideri...). Transportne i avio kompanije u velikoj meri koriste senzore prikačene kako na prevozna sredstva, tako i na delove opreme i infrastrukture, te uz pomoć IoT tehnologija prikupljaju podatke u vezi sa performansama motora, kako bi omogućile optimizaciju potrošnje goriva, blagovremen remont i zamenu delova, te viši nivo bezbednosti.
Giganti u elektronskoj trgovini koriste složene algoritme i prediktivnu analitiku kako bi online kupcima ponudili personalizovane proizvode i usluge, zasnovane na poznavanju njihovih profila, potreba, lokacije i istorijata prethodnih pretraga i kupovina. Ukoliko ste bar jednom pretraživali Amazon ili kliknuli na Facebook reklamu, a posebno ako ste izvršili bar jednu kupovinu, poznato vam je da će vas oba sajta neprekidno bombardovati reklamama o istim ili sličnim proizvodima ili onima koje su kupili drugi potrošači slični vama.
Možda se pitate kakve sve ovo veze ima sa controllingom. Ima, i to velike, jer budućnost controllinga je upravo u razumevanju interpretiranja ovakvih podataka - kako ih upariti sa finansijskim podacima i kako na osnovu njih doneti zaključke koji će da rezultiraju poboljšanjem poslovnih rezultata, smanjenjem rizika i ostvarivanjem liderske pozicije na tržištu.
AUTOMATIZACIJA I PORTRET CONTROLLERA BUDUĆNOSTI
Automatizacija repetitivnih, standardizovanih procesa otpočela je sa opštom upotrebom Interneta krajem devedesetih godina. Mnoge kompanije danas imaju potpuno automatizovan proces unošenja i obrade narudžbenica, otpremnica i faktura, planiranja proizvodnje i naručivanja repro-materijala, prijema i skladištenja robe, sve do online korisničke podrške i usluživanja kupaca i partnera putem interneta. U ovoj, prvoj fazi automatizacije pomoću digitalnih tehnologija, veliki potres doživela su uglavnom manuelna zanimanja, dok današnje inovacije dovode do toga da mogu da se automatizuju i radna mesta koja zahtevaju viši nivo znanja i stručne spreme, kao što su, na primer, pozicije bankarskog službenika, brokera ili čak controllera.
Najveći potencijal za disrupciju funkcije controllinga, kao i čitavog sektora finansija, nalazi se u automatizaciji zadataka prikupljanja i obrade podataka, na koje odlazi skoro dve trećine vremena koje imaju zaposleni u finansijama. Poveravanje ovih zadataka mašinama stvara veliki potencijal za povećanje produktivnosti i efikasnosti, jer dovodi do smanjenja broja grešaka, brže obrade i boljeg kvaliteta podataka, a u nekim slučajevima omogućava i uvide koji prevazilaze ljudske mogućnosti. Da li to znači da će virtuelni asistenti, potput Siri ili Cortane preuzeti ulogu controllera u budućnosti?
Ovo je jedan sasvim moguć scenario, jer će automatizacija neminovno dovesti do nestanka nekih zanimanja, pa time i do gubitka radnih mesta i migracija zaposlenih. Da bi zadržali svoje radno mesto i opravdali poverenje menadžmenta, controlleri budućnosti će morati da postanu analitički eksperti i da usmere fokus na interpretaciju podataka, predviđanje budućih trendova i osmišljavanje preporuka, ideja i sugestija menadžmentu za razvoj poslovanja
Prema istraživanjima koja je radio McKinsey Global Institute tokom 2016. godine na uzorku iz SAD-a, postojeće digitalne tehnologije mogu da automatizuju 45% aktivnosti koje danas obavljaju ljudi, sa naglaskom na one koje su repetitivne. Efekti korišćenja digitalnih tehnologija biće sve značajniji i rašće sa približavanjem dostizanju kritične mase njihove implementacije i povećanjem njihove inteligencije, a naročito onda kada dostignu stepen na kome razumeju govor ljudi i postanu sposobne da rešavaju kompleksne probleme.
McKinsey predviđa da bi do 2055. godine polovina današnjih zanimanja mogla da bude zamenjena automatskim procesima. Ovo može da se desi i dvadesetak godina ranije ili kasnije, u zavisnosti od troškova uvođenja novih tehnologija, ponude i tražnje na tržištu rada, dostupnosti neophodnih znanja, socijalne prihvatljivosti ovakvog trenda i pravne regulative.
Kompanije koje na vreme investiraju u digitalne tehnologije dobiće značajnu prednost na tržištu, zasnovanu na veštinama predviđanja i oblikovanja budućih trendova, dok će one orjentisane na interpretaciju prošlosti polako nestajati, poput dinosaurusa. Takođe, pojedinci koji prepoznaju značaj promena koje ove tehnologije donose i koji investiraju vreme da usvoje nova znanja i kompetencije, te nauče da koriste nove tehnološke alate i da razumeju jezik digitalnog biznisa, moći će da računaju na svetlu budućnost u digitalnom dobu. Koju ćete sledeću veštinu vi da usvojite?
Tatjana Lukić je Senior Business Development Manager u Microsoft-u od 2016.godine. U istoj kompaniji radi od 2011.godine na različitim menadžerskim pozicijama u prodaji. Pre toga je radila kao konsultant u različitim kompanijama u IT industriji od 1999.godine. Tatjanu možete kontaktirati e-mailom tatjana.lukic@microsoft.com.