Nagrađivanje zaposlenih! Podsticaj ili greška?

Posledice posebnog potsticaja složenosti poslova biće duži radni procesi, veća verovatnća greške, što će zahtevati ponavljanje postupka, zatim teže otkrivanje uzroka greške i njihovo teže uklanjanje. Sve to povećaće troškove.

f

f

Među  ostalim  razmišljanjima  u  kojem smeru ići s reformama pojavilo se i ono da se u javnoj upravi ujednače plate za jednaku složenost posla. Ova ideja - iako se za sada usmerava samo na javnu upravu - zaslužuje pomnu analizu očekivanih učinaka za poslo­davce ne samo iz proračunskoga područja nego i iz pro­fitnoga. Šta se priželjkuje, a šta se može realno očeki­vati od nagrađivanja prema složenosti posla?

j

k

Pre svega, treba razmotriti koja je svrha nagrađivanja, zašto zaposlene plaćamo onako kako ih plaćamo. Ba­nalno? Odavno poznato? U rukovodstvima mnogih or­ganizacija na to najčešće kažu: "Pa moramo tako. Tu su Zakon o radu, kolektivni ugovori, ugovori o radu, svi nas oni obvezuju ..." Naravno da su u tom smislu zakonske i ugovorne odredbe jasne ,ali to ipak nije potpun odgovor. Naime, osim razmišljanja o obvezama postoji i raz­mišljanje 0 učincima koje plaćanjem želimo dostići.

x

Tri pristupa

a

Tradicionalno razmišljanje bavi se platom samo kao troškom. Prvo i jedino pitanje koje se postavlja jest: Koliki su nam troškovi plata? Dokle da idemo sa takvim troškovima? Sledeća nivo razmatra komercijalni aspekt plate. Naime, za novac utrošen na platu pojedinca očekuje se zaposleni sa kompetenci­jama potrebnim kompanijama. Ili, drugim rečima, koliko na tržištu rada košta kompetencija koju trebamo?

h

h

Treća vrsta razmišljanja smatra se najvišim nivoom jer prvo pitanje postavlja ovako: Kako da odredimo onaj radni učinak (individualni, odnosno timski) čiji ćemo premašaj posebno nagraditi? To se u suvremenoj praksi naziva još strateškim razmisljanjem o platama i nagra­đivanju zato što upućuje na to da poslodavac i sistemom plata i nagrađivanja želi postići određene ciljeve. Kako plata može pridoneti nekom cilju koji nije samo zado­voljenje zakonskih i ugovornih obaveza?

s

Čovek i plata

Čovek je racionalno biće. Iskustvo pokazuje da će zaposleni tačno uočiti i prepoznati šta poslodavac u njegovom radu prati i nagrađuje. Kad to uoči, nastojaće pokazati koliko god može više od onoga sto se nagrađuje kako bi što više zaradio. Ono sto nagrađu­jemo, to ćemo od zaposlenih i dobiti. Vredi i suprotno: što kod zaposlenih zanemarujemo ili ignorišemo, to od njega nećemo ni dobiti. Kako, dakle, plata može pridoneti ostvarenju nekoga kompanijskog cilja? Budući da je sigurno i neupitno da ćemo dobiti to što pratimo i nagrađujemo te ako imamo dovoljno novca koji smo spremni izdvojiti za plaćanje i nagrađivanje, šta je tu još upitno? Pogledajmo prvo šta pracenjem i nagrađivanjem želimo dobiti: što veću količinu proizvedenoga u jedinici vremena? Što viši kvalitet proizvedenog? Zašto ne i smanjenje troskova proizvodnje kako bismo mogli ići s nižom cenom proizvoda (ili usluge) i tako povećali konkurentnost? Sada će doći primedba: "Dobro, neka to bude za profitne organizacije, ali kakve veze ima konkurentnost proizvoda (ili usluge) za organizaciju javne uprave?"

x

Srodno ili različito?

f

f

Javna uprava nije u konkurentnoj utakmici, nije ugrožena drugom organiza­cijom koja bi joj mogla preuzeti deo poslovnoga kolača. Mada možda je uprava u drugoj vrsti utakmice? Na primer, u utakmici (koja se tako ne zove) za deo kolača pro­računskih sredstava koji je ionako ograničen i neprestano pod pritiskom? Ili je u utakmici možda sama dr­žava koja će kvalitetom svoje uprave olakšati postupak koji mora proći ulagač te ga tako i privući? Nije daleko misao da je u tom smislu država u konkurentnoj uta­kmici s drugim državama u borbi za ulagača kako bi taj došao ovamo, a ne negde drugde? Ono što su kod profitne organizacije delotvorni, brzi i kvalitetni poslovni procesi, tome kod države odgovaraju delotvorni, brzi i kvalitetni upravni procesi. Ono što profitnoj organi­zaciji omogućava privlačenje kupca u konkurentskoj utakmici s drugim učesnicima u branši, državi će omogućiti uspešnost u privlačenju ulagača. Sve više opažamo da su strateške težnje državne uprave srodne onima profitnih organizacija (ili bi takve morale biti).

s

Šta je poželjno

s

Teže li organizacije, bilo profitne bilo upravne, zaista složenosti svojih poslovnih odnosno upravnih procesa? Ako da, nemaju prepreke da ih i ostvare. Počnete li nagrađivati složenost nekog procesa, sigurno ćete ga i dobiti. Ali stvar neće stati na tome, u organiza­ciji ćete pokrenuti nezaustavljivo i neprekidno poveća­vanje složenosti posla. Vašim suradnicima neće manjkati kreativnosti da zakomplikuju svoje poslove - što više složenosti, veća plata.

Šta bi vam doneo složeniji posao? Posledica će biti više: dulži proces; veća verovatnoća greške , zbog čega i potrebe za ponavljanjem postupka; veći zahtevi za kompetencije osoba koje rade u procesu , u skladu s tim duže vreme potrebno da se nadomesti osoba koja ce napu­stiti svoje radno mesto u procesu; teže otkrivanje uzroka greške, zbog čega i njihovo teže uklanjanje. Sve to po­vecaće vam troškove procesa. Svaka od navedenih posledica povećanja složenosti posla delovala bi razorno na uspešnost vaše organizacije .

Savet: poslovne i upravne procese nemojte komplikovati.

Drugim rečima, složenost poslova nemojte nagrađivati. Upravo suprotno: pokrenite njihova pojednostavljenje i ubrzavanje. Nagrađujte inovacije i racionalizaciju. Re­zultate nećete postići preko noći. Ostvarićete ih sporo, ali osim povećavanja uspešnosti potaknćete poboljša­vanje organizacione kulture prema neprekidnom povećavanju uspešnosti. Ni vašim saradnicima neće manjkati kreativnosti da pojednostavne i ubrzaju svoje poslove.

Izvor: Lider (maj, 2016.)