JEDNIM KLIKOM DO SEJŠELA! MOGUĆE JE. Gordana Jankov, HR direktor, Dijamant.

Kao što je Sir Francis Bacon davno rekao­:

 „Znanje je moć!“

U današnje vreme kad informaciona tehnologija svet pretvara u globalno selo, kroz različite kanale i društvene mreže informacije delimo više nego ikada, a uz samo jedan „klik“ dostupan nam je skoro svaki podatak.

Ipak i pored svega, razmena znanja, kao i njegovo zadržavanje unutar kompanije u savremenom poslovnom svetu predstavlja pravi izazov. Kompanije se svakodnevno trude da nađu najbolje načine da prikupe znanje, objedine ga i učine kolektivnim.

Imajući u vidu mnoge faktore koji danas doprinose nestabilnosti kompanija – organizacione promene, fluktuaciju zaposlenih, konkurenciju i promene na tržištu, transfer znanja nema uvek prioritet. To je dugoročan proces koji podrazumeva strpljenje, odvajanje vremena i ulaganje dodatne energije, a u savremenom poslovanju skloniji smo kratkoročnim rešenjima.

Ipak, kreiranje, primena i razmena specifičnih (kritičnih) znanja danas je veoma važna i predstavlja suštinu opstanka svake organizacije.

U današnjem poslovanju, kada nematerijalni proizvodi kao što su ideje, podaci i informacije polako preuzimaju značajan deo tržišnog učešća u odnosu na tradicionalna materijalna dobra, konkurentska prednost kompanija upravo se ogleda u inovaciji i primeni novih znanja. Stalne promene u tehnologijama, poslovanju i društvu menjaju i urušavaju naša osnovna znanja. U nekim kompanijama je čak 50 % onoga što ste znali pre 5 godina danas verovatno zastarelo.

Isto tako, ne može se očekivati da zaposleni koji su ključni nosioci znanja, zauvek ostanu u jednoj kompaniji, a neki pojedinci nisu ni spremni da svoje znanje dele pa je izuzetno važno podstaći zaposlene da postanu izvor znanja. Ako se kroz kompaniju podržava saradnja i deljenje znanja i ako se to integriše kroz korporativne vrednosti, onda zaposleni slobodno stvaraju, dele i koriste informacije, rade u zajedničkom interesu, usmereni su ka zajedničkom cilju i povećavaju protok znanja unutar organizacije.

Postoje različiti modaliteti koje kompanije koriste u cilju transfera znanja:

IT Platforme

To su različita softverska rešenja koja obezbeđuju da se znanje unapredi, prenese i podeli. Obezbeđuje čuvanje važnih informacija ali i kolaboraciju zaposlenih. Pristup ovakvim platformama najčešće imaju svi zaposleni i, u zavisnosti od interesovanja, mogu pristupiti različitim oblastima, pročitati neko važno štivo, pogledati prezentaciju nekog projekta i sl. Ovo su savremene elektronske bibilioteke koje vam omogućavaju da odmah pristupite novim materijalima, a kroz ovakvu interakciju stvara se domino efekat u transferu znanja, u čemu se i ogleda korist kompanija. Sagledavajući važnost zadržavanja i deljenja znanja, Američka svemirska agencija NASA podigla je transfer znanja na najviši nivo – ništa čudno imajući u vidu činjenicu da cela organizacija funkcioniše na temeljima naučnih istraživanja. Između ostalog, NASA je razvila i posebnu platformu Knowledge Toolbox koja sadrži alate, resurse i informacije za pojedince i timove, sa ciljem razmene specijalizovanih znanja kroz stvarne projekte i programe, platformu koja podstiče otvorenu razmenu stručnosti potrebne za postizanje ciljeva ove agencije.

Mentorski rad

Zaposleni ipak više vole da znanje dobijaju od kolega nego preko IT platformi pa se u nekim kompanijama kreiraju posebni programi za transfer znanja, na primer, sa kolege koji uskoro ide u penziju, prema kolegi koji će njegove poslove preuzeti. Ova vrsta mentorstva razlikuje se od tradicionalnog mentorstva, pre svega zato što je u ovom slučaju naglasak na prenosu znanja i njegovoj praktičnoj primeni. Mentorstvo u širem smislu, pored prenosa znanja, podrazumeva i prenos raznih trikova zanata i drugih veština da bi se poslovi obavljali na najbolji mogući način. U eri velike smene generacija, nedavna istraživanja pokazala su da 75 % milenijalaca želi da radi sa mentorom a 58 % im se prvo obraća za savet.

Lunch and learn

Ovo je vrsta treninga koji često koriste IT kompanije i organizuje se tokom pauze za ručak. Po definiciji, koncept učenja je zamišljen tako da se razmenjuju informacije o konkretnoj temi u periodu od jednog sata, a svaka sesija pokriva određena značajna pitanja i predstavlja otvorenu platformu za sve zaposlene. Na ovakav način pospešuje se transparentnost i razumevanje, gradi zajednica i timovi, te osnažuje učenje i deljenje znanja. Dakle, pauza za ručak kao prilika za učenje.

Community of practices

Još jedan specifičan oblik razmene znanja kroz neformalne grupe koji se može organizovati u svim oblastima života, a u kompanijama povezuje zaposlene iz iste ili slične struke koji se redovno okupljaju da bi razmenili ideje, probleme, podelili iskustvo, zatražili nečije mišljenje i našli potencijalna rešenja.

Prezentacije i interne radionice

Ovo su dosta fleksibilni načini prenosa znanja, jer zaposleni koji imaju određena specifična znanja, mogu da biraju temu i format u kojem će svoje znanje prezentovati.

Početkom ove godine u kompaniji „Dijamant“ iniciran je i uspešno implementiran projekat internog transfera znanja, u kojem iskusne kolege na dobrovoljnoj bazi, jednom mesečno u okviru internih radionica, održavaju prezentacije na temu iz oblasti njihove ekspertize. Interne radionice su otvorenog tipa i mogu im pristustvovati svi zainteresovani zaposleni. Naši interni profesori, kako ih mi od milja zovemo, kroz prezentacije su do sada obrađivali različite teme interesantne našim zaposlenima kao što su: „Kako biti uspešan u radu sa teškim ljudima“, „Standardi u Dijamantu i čemu oni služe“, „Pravo za ne-pravnike“, „Značaj i uloga interne revizije u organizaciji“, „Informaciona sigurnost“ i sl. Nakon prezentacije, zaposleni kroz pitanja i kreativne diskusije dobijaju dodatne korisne informacije. Ovakav način prenosa znanja zaposleni su ocenili veoma pozitivno i smatraju ga izuzetno korisnim, tako da ćemo sa ovim projektom svakako nastaviti i u budućnosti.

I dok se pojedine kompanije na strateški način bave transferom znanja uvodeći različite sisteme i kreirajući organizaciju pomoću kojih će znanje zadržati unutar kompanije, u pojedinim oganizacijama prenos i deljenje znanja nije shvaćeno kao ozbiljni interni resurs za unapređenje poslovanja.

Međutim, jedino se kroz efikasnu saradnju i komunikaciju unutar kompanije može obezbediti transfer znanja. Zapravo, treba pomoći zaposlenima da shvate da je razmena znanja u njihovom interesu i da utiče ne samo na to da se posao efikasnije radi, već pomaže i u njihovom ličnom i profesionalnom razvoju.

Da bi se zadaci u kompanijama danas uspešno odradili, potreban je zajednički napor. Ako pokušate da radite sami, teško da ćete u tome uspeti, jer ne samo da vam treba doprinos kolega već vam treba i njihova podrška. Biti otvoren sa njima i deliti znanje, pomaže da postignete ciljeve. Otvorena saradnja danas je suštinski sastojak uspeha.

Tako bi i krilatica sa početka teksta mogla biti osavremenjena citatom jednog od najpoznatijih ljudi današnjice Bila Gejtsa:

„Moć ne dolazi od znanja zadržanog za sebe već od deljenja znanja“.

Tekst je preuzet iz Controlling magazina #14. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.

Još zanimljivih tekstova možete pročitati na ovom linku.