[caption id="attachment_27150" align="aligncenter" width="550"]
Sandra Rapo, Ekspert za razvoj i promociju brendova.[/caption]
Sve je u psihologiji, ne u tehnologiji!
Chuck Bankoff
- Ko su zapravo „milenijalci“?
Ljudski um ne spoznaje veličinu beskonačnih znanja koja u sebi krije Univerzum. Ma koliko god se mi trudili da potpuno ovladamo tehničkim znanjima i veštinama, ostajemo zatočenici sopstvenih nesavršenosti i neadaptiranosti na brzinu kojom nam se nove tehnologije i nova saznanja razotkrivaju. Nama, predstavnicima „X“ i „Baby boom“ generacija, tehnološke inovacije su na prvi pogled odbojne, kompleksne i pomalo nedokučive. IT stručnjaci i blogeri se, znajući za ovaj fenomen „straha od novog“ trude da kroz razne forme tutorijala približe primenu novog tehnološkog „jezika“ i internet algoritama koji u praksi koriste reči i funkcije iz aplikacija poput
tag, hashtag, insta story, chat, like, followers, download, upload, wetransfer, subscribe i još mnogo sličnih ljudskih umotvorina. Postavlja se pitanje kako se milenijalci prilagođavaju novim strategijama internet platformi i koliko brzo ovladaju novim tehnološkim jezikom. Odgovor je – jednostavno i brzo. Nove generacije dece rođene između 1985. i 2000. godine se nazivaju „milenijalci“. U SAD ih nazivaju „Ja, ja, ja generacija”, u Japanu „Ljudi koji rade dve stvari u isto vreme”, a u Kini „Mladi koji jedu stare”. Ne čudi činjenica da su ove generacije već „konektovane“ sa novim znanjima i tehnologijama i da žive živote potpuno netipične za prethodne generacije. Milenijalci odrastaju upravo na prelazu vekova, te neminovno trpe posledice ove granične pozicije – stari sistemi vrednosti za njih još nisu nestali jer u njima još uvek „žive”, stanujući u zajednicama sa roditeljima, a novi sistem se kod njih još nije formirao zbog nepovoljnih makroekonomskih parametara u društvu u godinama u kojima su odrastali, socijalnih raslojavanja, i ekonomske i političke nestabilnosti.
Znatiželja marketologa da spoznaju životne navike, socijalnu i emotivnu inteligenciju „novih klinaca” pokrenula je veliki broj zahtevnih ispitivanja i radionica o ovoj, kako kažu, razmaženoj, lenjoj, nesigurnoj u sebe, narcisoidnoj generaciji koja ne veruje u tradicionalne vrednosti porodice, već u neophodnost ulepšavanja realnosti i slike o sebi. Otuda potreba milenijalaca da sve što im se dogodi u realnom životu odmah podele, u turbo fotošopiranom izdanju, na društvenim mrežama. Za njih su optimizam, rutina, skroman život, izlazak u kafić i vikendom u kafanu sa društvom, lep život sa merom. Vrlo su specifični i po pitanju motivacije za pronalaženje posla i kreću se između dve jako izražene krajnosti – apatije i izražene ambicioznosti. Nažalost, ako ne pronađu meru, u oba slučaja milenijalci završavaju kao loše tretirana i skromno plaćena radna snaga. Sanjaju o ležernom životu, menadžerskim pozicijama, skupim automobilima, a karakteriše ih površnost, nestalnost i velika fluktuacija pri obavljanju honorarnih poslova. Istraživači konstatuju da su milenijalci, iako se na prvi pogled čine vrlo predvidivi, ipak nedovoljno istražena ciljana grupa kojoj nije ni malo lako „ući u trag”. Oni na potpuno novi način percipiraju svet i nove tehnologije, i gotovo da ne reaguju na klasične reklamne poruke i vesti. Ova generacija mladih ljudi je trenutno uhvatljiva jedino ako im se ponudi kratak, dinamičan, efektan sadržaj poruke u trajanju od 5 sekundi i to isključivo na njihovim omiljenim društvenim mrežama (Facebook i Instagram). Visoko kotiran kanal komunikacije sa ovom po mnogo čemu specifičnom generacijom je i Youtube. Muzički i video sadržaji im okupiraju pažnju do te mere da im vešti marketing magovi svetski renomiranih brendova, koji su prepoznali novu eru video komunikacije, mogu prodati šta god požele. Prema Forbsovim istraživanjima za 2019. godinu, predviđa se da će čak 80 % internet saobraćaja ići preko video formata. Digitalni video na internetu će na taj način potvrditi svoju nadmoć jer će proces čitanja tekstova na portalima biti zamenjen kratkim video sadržajima merenim u sekundama. Prema rečima eksperta za digitalni marketing Jamesa McQuiveya, web sadržaji će „jednim minutom svog sadržaja zameniti čak 1,8 miliona neizgovorenih reči”.
Milenijalci gotovo i ne reaguju na tradicionalne reklamne poruke. Jednostavno su rođeni imuni na njih. Ta činjenica proizvođačima robe široke potrošnje i mobilne telefonije predstavlja strateški zadatak i veliki izazov oko zadobijanja lojalnosti milionskog auditorijuma. Velikoj većini pripadnika generacije milenijalaca mobilni telefon je odavno postao „član najuže porodice” (nekima i više od toga). O tome šta će kupiti, gde putovati i ručati, šta nositi na sebi, potražiće uz „pomoć prijatelja” na omiljenom mestu za komunikaciju – na društvenim mrežama. Svi oni koji budu pažljivo osluškivali njihove potrebe i pratili njihova grupna kretanja i razmišljanja, postaće višestruko bogati. Sve navedeno ide na ruku i multiplikuje profit do neslućenih razmera svim proizvođačima roba i usluga, i medijima koji znaju kako sa njima.
- Kako dopreti do „digitalnih umova” milenijalaca?
Svako lansiranje sadržaja obuhvata paralelno vođenje nekoliko kanala komunikacije. Prvi je rezervisan za
Website, Google Adwords, Search i Display kampanje. Drugi je vezan za optimizaciju i navigaciju sadržaja za korisnike koji svoje informisanje baziraju na društvenim mrežama (
Facebook,
YouTube,
Instagram,
Linkedin). Trećom se komunicira preko digitalnih kampanja (e-mail, SMS i telemarketing, Newsletter i CRM baza podataka). Prošlo je vreme kada su se plasiranjem oglasne poruke u medijima završavale sve aktivnosti oko marketinških kampanja. Naprotiv, tek tada kreće praćenje i analiziranje efekata putem digitalne metrike, te unapređenje kampanje za vreme njenog trajanja. Analiza podrazumeva follow up broja prikaza i pregleda plasiranog reklamnog oglasa, kao i optimizaciju sadržaja zarad visokog rejtinga na organskim pretraživačima.
Prema navodima Olivere Baković iz digitalne marketing agencije
WSI, danas u svetu 3 milijarde ljudi, dakle preko 40% ukupne svetske populacije, koristi internet. Od tog broja u visokom procentu čak 61% korisnika traži proizvode, usluge, savete i informacije preko interneta, jer ga smatraju svojim prijateljem koji „govori” istinu. A da je budućnost komunikacije usmerena na „produženu ruku” i „virtualni mozak” svih nas govori i činjenica da čak 80% internet korisnika koristi pametne mobilne telefone preko kojih je oglašivačima olakšano da lako i brzo, na najdirektniji mogući način, dođu do naših emotivnih i psiholoških „unutrašnjih svetova”, a za sebe, indirektno, do zagarantovanih prodaja.
Tekst je preuzet iz Controlling magazina #14. Ceo magazin možete pročitati na ovom linku.
Još zanimljivih tekstova možete pročitati na ovom linku.
Sandra Rapo, Ekspert za razvoj i promociju brendova.[/caption]