Zaokret: Kako nastaviti posle prodaje firme?
a
Ili uz postojeću želimo pokrenuti nešto sasvim drugačije?
Naravno, ne brinite, opet nas čeka ista osuda okoline kao kad smo počinjali.
Ovih dana slavim 5. rođendan Zaokreta. To je moja treća firma. Prve dve sam prodala. Retke firme dočekaju 5 godina, nažalost mnoge propadnu do tada. Ovih dana sam i zadovoljna i ponosna. I vrtim film unazad.
Nažalost jako malo ljudi osobno poznajem koji su prodali svoju firmu. Zapravo je to retkost.
Da sam barem imala s kim pričati kad sam kroz to prolazila neopisivo bi mi bilo lakše. Zato danas pišem ovaj blog – došla mi je inspiracija - možda nekome zatreba.
Pitali su me mnogi zašto sam prodala firmu, da li je loše išla. Ne, išla je super,firma se prodaje kad ide super.
Govorili su mi naravno i da neću uspeti prodati jer ta je firma u njihovim očima bila jednako ja.
Razlog prodaje je bio ovaj - osetila sam zasićenje. No pre toga sam osetila osećaj krivce pa kako mogu osetiti zasićenje u nečem što sam ja stvorila sa strašću. I za što kad sam kretala sam mislila to je to, do kraja života. Morala sam sebi dozvoliti prvo da se predomislim, i da nema ni ovdje happily ever after. Potreban mi je bio Zaokret.
Kad sam prodala firmu imala sam novaca da nekoliko godina ništa ne radim. Obično mislimo da želimo imati novaca da nikad ne moramo raditi no kad dođe taj trenutak da ne moramo raditi brzo počnemo jer je smislen rad taj koji nas ispunjava.
Putovala sam neko vreme i onda se bacila nazad na posao.
No onda su sa strane stizali upiti – a šta ćeš sada? Sećam se kako me to izluđivalo jer nisam imala pojma šta tačno, jer mi se prvobitan plan urušio kao kula od karata. Znala sam samo da neću više kao pre. Moj je odgovor bio - videću, a lica ljudi su govorila ok, izgubljena je, gotova. Naravno i taj deo je bio u mojoj glavi. Btw tek sam nedavno shvatila što zaista radim no to nije ni bitno, celo vreme sam to i radila, a to je najvažnije.
A onda mi se motalo po glavi... Ko sam ja bez te firme za koju su me svi vezali? Što ako ne uspem u novom poduhvatu? Ko sam bez uspeha? Znam li ja uopšte šta mi treba za uspeh u drugom, skroz novom biznisu? Kako ću ponovo izgraditi brend i to još da si otežam malo s novim (svojim) prezimenom… Hoću li znati ponoviti uspeh? Hoću li ga moći nadmašiti i što ako ga ne nadmašim niti približno dosegnem? Šta ako ne uspem, šta ako uspem, a šta ako nadmašim sebe?
Putem sam sve više shvatala ko sam, i uspeh za mene ima sasvim drugu definiciju sada i ispred mene su sigurno još neki novi zaokreti.
Poenta ovog bloga – niste sami, svi osećamo isto…
U redu je da posao koji ste pokrenuli više ne želite raditi, u redu je da se predomislite, u redu je da poželite jedan sasvim novi početak… slušajte sebe, pratite znakove putem i biće sve u redu. Već je.
I da, dovoljno ste dobri i zaslužujete novi početak i novi, još veći uspjeh.
Imam osećaj da sam uspela i više nego prvi puta. Ovde sam skroz drugačije radila nego pre, ovde su me dočekale drugačije lekcije. Nagrade su zadovoljstvo, mir, sreća, ispunjenost. Divnih 5 godina. I idemo dalje. Baš kako je rekao naš gost na Business Cafeu u Podgorici neki dan, gospodin Jovan Lekić, to je i moja istina – sreća i sloboda, o tome se radi.
a
a
Izvor: Kristina Ercegović