ŠTA SE VALJA IZA BDRA? - Olga Mirković (New Bussines Director), Ringier Axel Springer
U 18. veku desila se prva industrijska revolucija, koju je okarakterisala zamena ljudske snage čelikom sa posebnim naglaskom na proizvodnju i transport. U 19. veku promene su se nastavile drugom industrijskom revolucijom, u kojoj je struja promenila pravila igre. U 20. veku informacione tehnologije i elektronika vode ka sve većoj automatizaciji. U 21. veku nastupa digitalizacija - najveća promena sa kojom se čovečanstvo suočava još od 19.veka - menjajući i preoblikujući postojeće poslovne modele, globalnu ekonomiju i društvo u celosti.
Digitalizacija u potpunosti menja proizvodni lanac, ruši postojeće poslovne modele i uvodi potpuno nove igrače na tržište. Ko je pre deset godina mogao da sanja da će Airbnb uzburkati tržište hotela, Uber taksiste i njihova udruženja, a dronovi industriju transporta? Digitalizacija daje moć pojedincima, briše granice i socijalne razlike, olakšava preduzetništvo i daje prednost i moć dobroj ideji.
Nema industrije koja na određen način nije pogođena digitalizacijom. Počev od tržišta telekomunikacija, medija, trgovine pa sve do prehrambrene industrije, transporta, osiguranja, turizma. Industrije poput IT-a vape za novim kadrovima i radnim mestima i tu je potražnja mnogo veća od ponude, dok se druge industrije bore sa viškom zaposlenih i sve češćim zahtevima sa optimizacijom poslovanja, kao što je to slučaj u industrijama turizma i putovanja. Da li to znači da će te industrije nestati? Neće, samo će da se preobraze i pružaće usluge na jedan nov način, a u skladu sa zahtevima generacije „C“.
Industrije u tranziciji trenutno najviše brine raskol između ciljnih grupa sa veoma oprečnim zahtevima - s jedne strane je generacija „C“ koja želi sve, odmah i online, a sa druge su pripadnici generacije baby boomers, koji žele da obave poslove u offline svetu i usput prozbore po koju sa šalterskim službenicima. Raskorak između te dve ciljne grupe je ogroman i čini mi se da najviše košta one koji stoje na sredini.
U tako dinamičnom okruženju razvoj novih proizvoda i usluga je veoma zahtevan. Period zastarevanja informacija danas iznosi šest meseci. Preduzetnici i mala preduzeća se mnogo lakše i brže transformišu, prihvataju novine i digitalizuju. Srednje i velike kompanije su poput slonova - velike, nezgrapne i teško se pokreću, što je i za očekivanje uzevši u obzir njihovu veličinu. Često se pred njih stavljaju zahtevi od strane države, koji su usmereni na očuvanje socijalnog mira i lakši tranzit zaposlenih iz jedne industrijske ere u drugu, a to otežava njihov posao. Često pribegavaju kupovini start up kompanija. Time dobijaju nove tehnologije, uvode inovacije i ojačavaju svoje timove. Ako se napravi pravi spoj iskustva i mladosti, uspeh je zagarantovan.
Drugi način rešavanja ovog izazova jeste outsourcing - prepuštanje dela poslovnih aktivnosti koje nisu od suštinske važnosti spoljnom partneru, odnosno dobavljaču. Najveći problem ovog poslovnog modela jeste mogućnost da dugoročno dovede do podele na “zemlje znanja” i “zemlje manuelnog rada”. Zadatak za sve koji se bave outsourcingom jeste da se napravi sistem i da se omogući da znanje ostane u zemlji; da se stvore sistemi prenosa znanja, njegove obrade, deljenja i rasta sa ciljem povećanja kolektivnog znanja. Ukoliko se ne razviju takvi sistemi a insistira se na outsourcingu, onda je samo je pitanje trenutka kada će da dođe neko ko će da radi podjednako kvalitetan posao za isti novac – a tada se ostaje i bez posla i bez znanja.
Oni koji su najverovatnije prvi nanjušili promene u sferi digitalizacije jesu zaposleni u controllingu. Kako je jedan od njhovih zadataka i forecasting, na vreme su videli da se nešto “valja iza brda”. Postavlja se pitanje na koji je način menadžent odgovorio na takva predviđanja? S druge strane - procena rizika često ide u kontra smeru od inovacija, jer kod pravih inovacija jednostavno nemate na šta iz prošlosti da se oslonite. U takvim trenucima moramo pažljivo da osluškujemo potrebe tržišta, da pratimo konkurenciju i da pipamo puls start-up scene, jer upravo od njih dolaze najžešći napadi. Unutar kompanije treba negovati kulturu znanja, rada i promena.
Postavlja se pitanje kako će da izgledaju izveštaji budućnosti? Šta je ono što definiše njihov izgled - naša potreba za mobilnošću, čitljivošću dokumenata bez obzira na to sa kog uređaja mu pristupamo, mogućnost lakog deljenja i komentarisanja? Papirne forme su davno prevaziđene. Polako u zaborav odlaze i dokumenti bilo kog tekstualnog formata. Migriramo prema cloud rešenjima i onim rešenjima koja se lako vezuju za kanale komunikacije koje najčešće koristimo i koji su, nekako se ispostavi na kraju, uvek u vezi sa korišćenjem interneta.
Takvi zahtevi postavljaju pred odeljenje controllinga veliki izazov. Kako s jedne strane kreirati veoma složene izveštaje u kojima se ukrštaju stotine podataka, a s druge strane obraditi ih i predstaviti u formatu i na način da je i sa tehnološke i sa ljudske strane lako čitljiv? Jedinstveno rešenje, na žalost, još uvek nije pronađeno, ali savremeni alati i softverska rešenja umnogome olakšavaju i komunikaciju i samo izveštavanje.
Sledeća stvar koja muči kako controlling tako i sam biznis, jeste Big Data. Big Data je pojam koji označava velike i kompleksne setove podataka, na kojima tradicionalne aplikacije za obradu podataka nisu primenljive. Te skupove podataka karakterišu raznovrsnost formata, velike brzine obrade i pristupa, i veliki obim informacija. To se često naziva V3:
Digitalizacija u potpunosti menja proizvodni lanac, ruši postojeće poslovne modele i uvodi potpuno nove igrače na tržište. Ko je pre deset godina mogao da sanja da će Airbnb uzburkati tržište hotela, Uber taksiste i njihova udruženja, a dronovi industriju transporta? Digitalizacija daje moć pojedincima, briše granice i socijalne razlike, olakšava preduzetništvo i daje prednost i moć dobroj ideji.
Nema industrije koja na određen način nije pogođena digitalizacijom. Počev od tržišta telekomunikacija, medija, trgovine pa sve do prehrambrene industrije, transporta, osiguranja, turizma. Industrije poput IT-a vape za novim kadrovima i radnim mestima i tu je potražnja mnogo veća od ponude, dok se druge industrije bore sa viškom zaposlenih i sve češćim zahtevima sa optimizacijom poslovanja, kao što je to slučaj u industrijama turizma i putovanja. Da li to znači da će te industrije nestati? Neće, samo će da se preobraze i pružaće usluge na jedan nov način, a u skladu sa zahtevima generacije „C“.
Industrije u tranziciji trenutno najviše brine raskol između ciljnih grupa sa veoma oprečnim zahtevima - s jedne strane je generacija „C“ koja želi sve, odmah i online, a sa druge su pripadnici generacije baby boomers, koji žele da obave poslove u offline svetu i usput prozbore po koju sa šalterskim službenicima. Raskorak između te dve ciljne grupe je ogroman i čini mi se da najviše košta one koji stoje na sredini.
U tako dinamičnom okruženju razvoj novih proizvoda i usluga je veoma zahtevan. Period zastarevanja informacija danas iznosi šest meseci. Preduzetnici i mala preduzeća se mnogo lakše i brže transformišu, prihvataju novine i digitalizuju. Srednje i velike kompanije su poput slonova - velike, nezgrapne i teško se pokreću, što je i za očekivanje uzevši u obzir njihovu veličinu. Često se pred njih stavljaju zahtevi od strane države, koji su usmereni na očuvanje socijalnog mira i lakši tranzit zaposlenih iz jedne industrijske ere u drugu, a to otežava njihov posao. Često pribegavaju kupovini start up kompanija. Time dobijaju nove tehnologije, uvode inovacije i ojačavaju svoje timove. Ako se napravi pravi spoj iskustva i mladosti, uspeh je zagarantovan.
Drugi način rešavanja ovog izazova jeste outsourcing - prepuštanje dela poslovnih aktivnosti koje nisu od suštinske važnosti spoljnom partneru, odnosno dobavljaču. Najveći problem ovog poslovnog modela jeste mogućnost da dugoročno dovede do podele na “zemlje znanja” i “zemlje manuelnog rada”. Zadatak za sve koji se bave outsourcingom jeste da se napravi sistem i da se omogući da znanje ostane u zemlji; da se stvore sistemi prenosa znanja, njegove obrade, deljenja i rasta sa ciljem povećanja kolektivnog znanja. Ukoliko se ne razviju takvi sistemi a insistira se na outsourcingu, onda je samo je pitanje trenutka kada će da dođe neko ko će da radi podjednako kvalitetan posao za isti novac – a tada se ostaje i bez posla i bez znanja.
Oni koji su najverovatnije prvi nanjušili promene u sferi digitalizacije jesu zaposleni u controllingu. Kako je jedan od njhovih zadataka i forecasting, na vreme su videli da se nešto “valja iza brda”. Postavlja se pitanje na koji je način menadžent odgovorio na takva predviđanja? S druge strane - procena rizika često ide u kontra smeru od inovacija, jer kod pravih inovacija jednostavno nemate na šta iz prošlosti da se oslonite. U takvim trenucima moramo pažljivo da osluškujemo potrebe tržišta, da pratimo konkurenciju i da pipamo puls start-up scene, jer upravo od njih dolaze najžešći napadi. Unutar kompanije treba negovati kulturu znanja, rada i promena.
Postavlja se pitanje kako će da izgledaju izveštaji budućnosti? Šta je ono što definiše njihov izgled - naša potreba za mobilnošću, čitljivošću dokumenata bez obzira na to sa kog uređaja mu pristupamo, mogućnost lakog deljenja i komentarisanja? Papirne forme su davno prevaziđene. Polako u zaborav odlaze i dokumenti bilo kog tekstualnog formata. Migriramo prema cloud rešenjima i onim rešenjima koja se lako vezuju za kanale komunikacije koje najčešće koristimo i koji su, nekako se ispostavi na kraju, uvek u vezi sa korišćenjem interneta.
Takvi zahtevi postavljaju pred odeljenje controllinga veliki izazov. Kako s jedne strane kreirati veoma složene izveštaje u kojima se ukrštaju stotine podataka, a s druge strane obraditi ih i predstaviti u formatu i na način da je i sa tehnološke i sa ljudske strane lako čitljiv? Jedinstveno rešenje, na žalost, još uvek nije pronađeno, ali savremeni alati i softverska rešenja umnogome olakšavaju i komunikaciju i samo izveštavanje.
Sledeća stvar koja muči kako controlling tako i sam biznis, jeste Big Data. Big Data je pojam koji označava velike i kompleksne setove podataka, na kojima tradicionalne aplikacije za obradu podataka nisu primenljive. Te skupove podataka karakterišu raznovrsnost formata, velike brzine obrade i pristupa, i veliki obim informacija. To se često naziva V3:
- volume,
- velocity
- variety