Budžet nije potreban kompanijama! (Beyond Budgeting)

Da li je moguće da postoje uspešne kompanije...bez Budžeta? Moj odgovor je DA, i pokušaću da te motivišem da kreneš na zanimljivo putovanje sa Beyond Budgetingom.

Kada držim obuke controllerima (i ne-controllerima), uvek počinjem sa 10 glavnih procesa controllinga. Ovih 10 procesa predstavljaju kratak „opis posla controllera“ u 10 tačaka.     Ovaj proces modela controllinga je napravio IGC International Group of Controlling i ovaj model predstavlja standard u nemačkom controllingu. Na osnovu ovog modela su napisane i dve knjige, koje sam preveo i izdao u okviru MCB Menadžment Centra Beograd. Ove dve knjige su „vrh vrhova“ i predstavljaju standard za sve controllere.  

Ako pažljivo pogledaš ovih 10 procesa, primetićeš da je proces broj 2. OPERATIVNO PLANIRANJE I BUDŽETIRANJE. Budžetiranje je proces koji obično kreće u avgustu/septembru i završava se u decembru. Kompanija (i controller) pokušavaju da „razbiju“ i razviju glavne kompanijske ciljeve na manje potplanove i da naprave operativne planove (budžete) za sledeću godinu. Obično se planiraju ključne stvari:

• Prodaja
• COGS (cena koštanja)
• OPEX (operativni troškovi)
• CAPEX (investicije)
• Zaposleni
• Kupci, zalihe
• Proizvodnja
• Cash flow
• Marketing (brendovi, razvoj proizvoda, razvoj tržišta)

Planiranje je 1-godišnje i ono se deli na manje delove, mesečne planove. Neko ovaj proces zove „operativno planiranje“, „prodajno-finansijski plan“, „proizvodno-finansijski plan“. Ili, jednostavno Budžet.

Svi koji se bave controllingom znaju za ovaj proces. I, znaju za sve probleme koje imaju sa procesom budžetiranja! Na primer, napravili smo i 12.ICV sastanak gde je ključna tema bila softwer za budžetiranje, odnosno ORACLE Hyperion.

S obzirom da ne volim mnogo da teoretišem, onda sam pitao controllere iz prakse: „Koje vi probleme imate sa budžetom?“. Odgovore su mi dali polaznici Akademije controllinga - a oni su redom controlleri iz najboljih kompanija u Srbiji: Telekom Srbija, Carslberg, Atlantic grupa, Delta Holding, IDEA, Telenor, Jaffa, Bambi, Comtrade, Siemens, SAP, Avala Ada...

    Polaznici su imali dosta negativnih komentara na sam proces budžetiranja (lako je hejtovati, zar ne?).   Sumirao sam njihove utiske i ovo su glavni problemi kod Budžeta:

• 1. Proces budžetiranja je suviše dugačak i spor. Kompanije najčešće potroše 3 do 6 meseci na izradu budžeta.

• 2. Izrada budžeta košta. Procena je da je potrebno 20 čovek dana za 1 MEUR prometa. Na primer, ako kompanija ima promet od 30 MEUR, onda je trošak izrade Budžeta 600 čovek-dana.

• 3. Ne dodaje mnogo vrednosti kompaniji. Menadžment često postavlja pitanje – šta je svrha Budžeta? Koliko on donosi nove, dodate vrednosti kompaniji?

• 4. Suviše kratkoročno orjentisan. Budžet je orjentisan na 1-godišnje planiranje i često kažnjava dugoročne projekte.

• 5.Okrenut ka prošlosti. Controlleri (i menadžeri) najčešće koriste stare, istorijske podatke. Ovi podaci često nemaju veze sa budućnošću.

• 6.Rigidan. Budžet je fiksan, nepromenljiv. On uvodi stroga pravila kojih treba da se pridržavamo, bez obzira što se situacija na tržištu možda dramatično promenila.

• 7.Budžet nema veze sa strategijom. Strateško planiranje je jedan proces, a operativno planiranje drugi proces. Kao što je jedna moja polaznica controllerka prokomentarisala „Oni se bave tamo nekom strategijom i filozofiranjem, a mi se bavimo konkretnim ciframa. Mi-operativci, uopšte ne sarađujemo sa njima-stratezima!“.

• 8.Pospešuje pogrešno ponašanje.  Često ćete čuti razmišljanje: „Hej, imam još para u budžetu – daj da potrošim sve pare“ – bez obzira da li je to trošenje para opravdano ili ne.

• 9.Formalnost, bez suštine. Budžet i planovi se prave „radi planova“ a ne radi operativne upotrebe. Ukoliko želite da vidite sliku koja govori o formi, a ne o suštini, kliknite na ovaj link.

• 10.Previše detalja. Jedna controllerka je imala 620 cost centara i 220 vrsta troškova. Da li možete da zamislite planiranje tolikog broja detalja?

Ako su sve ovo problemi sa Budžetom (a jesu!), onda je logično pitanje – da li postoji alternativa izradi Budžeta? Da li mogu da postoje uspešne kompanije bez Budžeta? Odgovor je: DA, postoji alternativa i zove se Beyond Budgeting. Kompanije koje koriste principe Beyond Budgetinga nemaju proces budžetiranja. Ili, još jednostavnije – ove kompanije nemaju Budžet!

Najpoznatija kompanija je švedska banka Handelsbanken, koja je počela da primenjuje koncept i principe Beyond Budgetinga još 80-ih godina. Njihova filozofija je jednostavna:

• Power to the people
• Svaka filijala je banka za sebe

Oni su uveli radikalnu decentralizaciju i svaka filijala deluje kao mala banka. Na primer, svaki šef filijale samostalno odlučuje koje će proizvode da prodaje. Centrala banke služi samo kao podrška, a nikako kao "zapovedni centralni komandni sistem".     Pored Handelsbanken, postoji i veliki broj drugih kompanija koje primenjuju koncept Beyond Budgetinga:  

U Srbiji je kompanija Telenor prva uvela principe Beyond Budgetinga. Iskreno, ja sam bio šokiran kada sam prvi put čuo da u Telenoru nemaju Budžet! Moram priznati da sam tri puta morao da proverim da li sam dobro razumeo: „Vi nemate Budžet? Vi zaista nemate Budžet? A...jel vi nemate Budžet?“. Čak štaviše, dve godine je reč "Budžet" bila zabranjena u Telenoru :) Za više informacija o Telenoru i Beyond Budgetu klikni na ovaj link.

Hajde da sada vidimo i zbog čega se pojavio Beyond Budgetinga, odnosno koji su glavni uzroci. U poslednjih 20-ak godina dogodile su dve velike promene:

• Okruženje
• Zaposleni

Okruženje je postalo mnogo dinamičnije i kompleksnije. Globalizacija, internet, međusobna povezanost, SARS, SIDA, Krim, EU, SEKA...sve to dovodi do nepredvidljivosti i kompleksnosti u okruženju. Kupci su se promenili i postali razmaženi. Ranije je postojala potreba samo za jednim kolima, a sada imate izbor na stotine različitih kola.

    Zaposleni su se promenili. Zaposleni više ne žele da se tretiraju kao roblje, žele da se pitaju, da imaju svoje mišljenje, žele da učestvuju u kreativnom delu posla. Ovo je moj omiljeni film koji objašnjava kako se (možda :) ) promenio posao zaposlenog.   https://www.youtube.com/watch?v=tfw0KapQ3qw&feature=youtu.be   Od običnog radnika, koji je radio po Tejlorovim principima, stvaramo novu vrstu radnika znanja (knowledge worker).  

Ove dve promene dovode do toga da i tradicionalni Budžet ne može više da funkcioniše. Tradicionalni budžet je bio fokusiran na efikasnost a sada se traži fokus na upravljanju kompleksnošću. Tradicionalan budžet je fiksan, dok se od moderne kompanije traži fleksibilnost. Takođe, ove dve promene (okruženje i zaposleni) dovode do toga da se moraju menjati i dve ključne stvari:

• Proces (budžet)
• Liderstvo (zaposleni)

Proces. Kod tradicionalnog budžeta postoji problem da se iste cifre (isti brojevi) koriste za tri svrhe:

• Ciljevi
• Forecast (prognoza)
• Alociranje resursa

U Beyond Budgeting konceptu ova tri procesa se posebno razdvajaju. Svaki od procesa (ciljevi, forecast, alociranje resursa) se zatim posebno unapređuje. Ključni proces postaje forecast, koji postaje dominantno važan proces u controllingu.

   

Zaposleni. Pored samog procesa, važno je delegirati i osnažiti zaposlene. Ovde su najvažnije vrednosti koje kompanija i zaposleni zajednički dele. Kao posledica ovih promena, dolazi i do stvaranja 12 glavnih principa Beyond Budgetinga:

 

Nadam se da sam te zainteresovao oko Beyond Budgetinga. Ako želiš dodatne informacije, pogledaj i:

Sajtovi:

• www.bbrt.org
• http://www.managementexchange.com/story/taking-reality-seriously-towards-more-self-regulating-management-model-statoil
• http://www.managementexchange.com/hack/end-performance-management-we-know-it

 

Takođe, u Beogradu, 20.maja na 2.ICV Kongresu controllera glavni govornik je Bjarte Bognes. Bjarte je predsednik Beyond Budgeting Round Table i CFO Statoil. Bjarte je autor knjige “Implementing Beyond Budgeting”. Bjarte je prvi čovek controllinga u norveškoj državnoj naftnoj kompaniji Statoil (86 MLD EUR prometa, 30.000 zaposlenih). Nemoj propustiti priliku da čuješ iz prve ruke kako izgleda koncept implementacije Beyond Budgetinga.

2. ICV Kongres Controllera Srbije biće održan u Beogradu, Hotel Crowne Plaza, 20.maja 2014. godine. Očekujemo 250 controllera na jednom mestu. Vidimo se…