EFIKASNI BEZ SUVIŠNOG KRETANJA- Kaizen
Postojanje suvišnih pokreta je neminovno, ali otvara ogroman prostor za poboljšanje.
Gubici izazvani suvišnim pokretima obuhvataju svako pomeranje ljudi koje ne dodaje vrednost proizvodu. Postoji mnogo primera suvišnih pokreta: uzimanje alata ili sirovina, traženje predmeta koji nisu na mestu na kom treba da budu, traženje predmeta kojima nije dodeljeno trajno mesto odlaganja, podizanje predmeta sa zemlje i dr.
Šta uzrokuje suvišne pokrete:
Suvišni pokreti utiču i na produktivnost. U neorganizovanom radnom prostoru, prosečna zaposlena osoba provede okvirno 30sec svakih 5min na traženje nečega (Istraživanje sprovela Gemba Akademija). Ako to pretvorimo u precente vidimo da je gubitak zbog suvišnih pokreta 10% vremena. Ako pogled proširimo na smenu koja traje 450min, prostom računicom dobijamo da se gubitak javlja kao vrednost od 45min. Jasno je da ovaj tip gubitaka ima veoma veliki uticaj na produktivnost.
Koliki uticaj na produktivnost i troškove ima ova vrsta gubitaka možemo videti na narednom snimku: https://www.youtube.com/watch?v=rDWrOddHnR8
Drugo istraživanje sprovedeno od strane Gemba Akademije je pokazalo da gubici koji se javljaju usled suvišnih pokreta predstavljaju 30 do 80% manuelnog rada. Ovoliki raspon gubitaka se javlja najčešće zbog zamene alata što predstavlja odličnu šansu za primenu SMED metode. Zbog ovih problema mnoge kompanije proizvode velike serije kada zamene alat i izvrše štelovanje, a samim tim stvaraju zalihe koje isto tako izazivaju gubitke.
Alati koji se mogu primeniti za borbu protiv gubitaka nastalih zbog suvišnih pokreta:
Gubici izazvani suvišnim pokretima obuhvataju svako pomeranje ljudi koje ne dodaje vrednost proizvodu. Postoji mnogo primera suvišnih pokreta: uzimanje alata ili sirovina, traženje predmeta koji nisu na mestu na kom treba da budu, traženje predmeta kojima nije dodeljeno trajno mesto odlaganja, podizanje predmeta sa zemlje i dr.
Šta uzrokuje suvišne pokrete:
- Loše dizajnirani procesi često vode do suvišnih pokreta zato što pri dizajniranju operator nije uzet u obzir,
- Nedostatak standardizovanih procedura u radu vodi do suvišnih pokreta zato što se posao nikad ne obavlja isto,
- Loš raspored u proizvodnoj oblasti je ogromni uzrok nastanka suvišnih pokreta. Najjednostavniji primer za ovu situaciju je loše pozicioniranje štampača u kancelariji. Evidentno je da se suvišni pokreti u ovom slučaju ispoljavaju kroz hodanje svih zaposlenih kako bi došli do štampača,
- Neorganizovanost i gužva imaju veoma veliki uticaj na pojavu svih tipova gubitaka, a naročito gubitaka koji nastaju zbog suvišnih pokreta.
Suvišni pokreti utiču i na produktivnost. U neorganizovanom radnom prostoru, prosečna zaposlena osoba provede okvirno 30sec svakih 5min na traženje nečega (Istraživanje sprovela Gemba Akademija). Ako to pretvorimo u precente vidimo da je gubitak zbog suvišnih pokreta 10% vremena. Ako pogled proširimo na smenu koja traje 450min, prostom računicom dobijamo da se gubitak javlja kao vrednost od 45min. Jasno je da ovaj tip gubitaka ima veoma veliki uticaj na produktivnost.
Koliki uticaj na produktivnost i troškove ima ova vrsta gubitaka možemo videti na narednom snimku: https://www.youtube.com/watch?v=rDWrOddHnR8
Drugo istraživanje sprovedeno od strane Gemba Akademije je pokazalo da gubici koji se javljaju usled suvišnih pokreta predstavljaju 30 do 80% manuelnog rada. Ovoliki raspon gubitaka se javlja najčešće zbog zamene alata što predstavlja odličnu šansu za primenu SMED metode. Zbog ovih problema mnoge kompanije proizvode velike serije kada zamene alat i izvrše štelovanje, a samim tim stvaraju zalihe koje isto tako izazivaju gubitke.
Alati koji se mogu primeniti za borbu protiv gubitaka nastalih zbog suvišnih pokreta:
- Najpoznatiji alat koji se može primeniti je 5S. Ovaj alat je alat za organizaciju radnog prostora,
- Dijagram posmatranja vremena nam omogućava dokumentovanje detaljnih koraka posmatranog procesa. Pri izradi ovog dijagrama otvara se mogućnost uočavanja suvišnih pokreta kako bi se isti eliminisali,
- Analiza toka rada je metoda koja se drugačije naziva i Spaghetti diagram. Ova metoda se zasniva na crtežu svakog pokreta uključenog u izvršavanje određenog procesa.
- Prvi korak zahteva uklanjanje svih predmeta koji nam nisu potrebni,
- Drugi korak predstavlja donošenje svih predmeta koji su nam potrebni (alati, materijali...) blizu operatora,
- Treći korak se odnosi na upotrebu obe ruke u radu uvek kada je to izvodljivo,
- Četvrti se bazira na pojednostavljivanju načina izvođenja posla, drugim rečima, smanjiti broj napravljenih pokreta,
- U petom koraku se mora obratiti pažnja na bezbednost i ergonomiju.