Bilans stanja je pregled sredstava assets, obaveza liabilities i kapitala equity na jedan dan. Leva strana Bilansa stanja se zove Aktiva a desna strana Pasiva. Aktiva i Pasiva su nemačke reči i ne postoji prevod za ove reči na engleskom.
Bilans stanja se pravi na jedan određeni dan. Ako se pravi završni račun, onda je taj dan 31.12. Ako se pravi mesečni izveštaj onda je to kraj meseca (31.1, 28.2, 31.3 itd). Bilans stanja možeš da predstaviš i kao fotografiju; controller je jednog dana napravio presek i uslikao sredstva i obaveze. Razlika sredstava i obaveza daje vrednost kapitala, tj. knjigovodstvenu vrednost kapitala. Odatle sledi i formula: K = S – O.
Sredstva assets se sastoje iz dva dela:
Obaveze liabilites se sastoje iz:
Kapital equity se sastoji iz:
Stavke u Bilansu stanja su poređane po principu opadajuće likvidnosti.
Primer
Kompanija Nelt je najveća veleprodaja u FMCG sektoru u Srbiji. Nelt je imao sledeći Bilans stanja na dan 31.12.2005. godine
Pored ovih glavnih delova postoje i druge pozicije u Bilansu stanja (potraživanja za PDV, aktivna vremenska razgraničenja, pasivna vremenska razgraničenja i sl.). No to su su manje bitni delovi. Bilans stanja se pravi jednom godišnje za potrebe države (APR, NBS, poreska uprava). Kada se pravi interni izveštaj za menadžment onda se Bilans stanja pravi svaki mesec. Bilans stanja se ne pravi u kraćem periodu od mesec dana jer nema ekonomskog smisla. Bilans stanja govori o likvidnosti liquidity i zaduženosti solvency. U poslednje vreme, umesto izraza Bilans stanja koristi se i izraz Statement of Financial position.
Bilans stanja je jedan od pet delova završnog računa annual report:
